Vesti

 Doc.dr Ivana Miloševićinfektolog i gastroenterohepatolog, zamenik direktora Klinike za infektivne bolesti Kliničkog centra Srbije

 

Pandemija COVID-19 promenila je iz korena naše živote. Sada se napokon, zahvaljući pojavi vakcine, može u perspektivi očekivati kraj života sa maskama i socijalnom  distancom. Da bi se to ostvarilo neophodno je da se u što kraćem roku vakciniše što veći broj ljudi. U Srbiji je vakcinacija protiv COVID-19 počela decembra 2020. godine u domovima za stare. Trenutno su dostupne tri vakcine: Pfizer-BioNTech COVID-19, Sputnik V i Sinofarm.  Umesto kao spas, deo javnosti je vakcinu doživeo kao nastavak različitih teorija zavere koje pandemiju prate, a potiču iz nemedicinskih krugova.  Najveći deo sumnji u vakcinu zasnovan je na neznanju i neproverenim informacijama koje nemaju uporište u nauci. Najbolji put za približavanje značaja vakcinacije onima koji imaju rezervu prema njoj, jeste putem preciznih podataka o njihovom načinu funkcionisanja I stepenu uspeha.

Prvo i osnovno pitanje je strah od vakcine. Ne postoji lek, ni medicinsko sredstvo koje nema neželjene efekte. Pri odluci o puštanju novog leka, pa i vakcine u upotrebu sprovode se studije koje za cilj imaju da utvrde u kojoj meri se ti neželjeni efekti javljaju. Za sve tri vakcine je utvrđeno da su bezbedne za primenu i da korist daleko premašuje rizik od eventulanih neželjenih efekata. Kao kontratezu strahu od vakcine možemo da razmatramo strah od virusa. Poznato je da kliničke manifestacije COVID-19 ide od asimptomatske ili blage kliničke slike od otkazivanja funkcije pluća, ali i drugih organa (bubrega, srca…) i smrtnog ishoda. Stepen zaštite od infekcije nakon vakcinacije varira, mali broj vakcimisanih neće razviti adekvatan imunski odgovor. Međutim i u toj grupi bolesnika u slučaju infekcije neće doći do razvoja teške kliničke slike i smrtnog ishoda.

Od 20. novembra počinje jesenja Evropska nedelja testiranja na Hepatitis i HIV u kojoj se prvi put, zbog pandemije COVID – 19, ljudi neće pozivati na testiranje.

Iz tog razloga Udruženje pacijenata sa bolestima jetre “Hronos” organizovalo je online tribinu kako bi i u vanrednim okolnostima podiglo svest o zaraznim bolestima, ali i ohrabrilo nadležne da učine dodatne napore u cilju eliminacije virusnih hepatitisa. Aktuelna pandemija COVID- 19 promenila je percepciju virusnih bolesti širom sveta, ali je i doprinela da zdravstvene usluge, poput vakcinacije, testiranja i lečenje budu odložne ili potpuno zaustavljene. Otkako su virusi hepatitis B (1960.) i hepatitis C (1989.) otkriveni, postignut je značajan napredak i poboljšani su životi mnogih ljudi širom sveta. Razvijena je vakcina protiv hepatitisa B, kao i lek za infekciju hepatitisom C. Međutim, ovi virusi i dalje ubijaju skoro 1,4 miliona ljudi svake godine.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je kao jedan od prioritetnih zadataka postavila eliminaciju virusnih hepatitisa kao problema javnog zdravlja u svetu do 2030. godine. Da li je to i u našoj zemlji  moguće? Moguće je ako se tom problemu posvetimo više nego do sada i ako zajedno i složno u njemu učestvuju i lekari opšte medicine u otkrivanju bolesti. Epidemija izazvana novim korona virusnom SARS-CoV-2 nam je ukazala na značaj širenja, pravovremenog otkrivanja i lečenja zarazne bolesti.

Pre nekoliko godina su napravljeni novi, vrlo efikasni i bezbedni lekovi za hepatitis C, a takođe se duže vreme uspešno primenjuje vakcina protiv hepatitisa B kao i uspešni antivirusni lekovi protiv hepatitisa B.

Pa gde je onda problem? Problem je u nedovoljnom i kasnom otkrivanju ovih bolesti  (i hepatitisa B i hepatitisa C), kao i u nedovoljnoj primeni antivirusne terapije kod istih. Kasno otkrivanje i neadekvatno lečenje hroničnih virusnih hepatitisa može dovesti do ciroze jetre, raka jetre i omogućava dalje širenje ove infekcije na zdrave osobe. Rano otkrivanje inficiranih sa hepatitisom B i C, podrazumeva sveobuhvatnije testiranje potencijalno zaraženih osoba, osoba koje su bile u kontaktu sa novootkrivenom, inficiranom osobom, ne čekajući simptome bolesti jetre.

Hepatitis B je upala jetre uzrokovana hepatitis B virusom (HBV). Kod oko 50% obolelih se, u period od 1-6 meseci od infekcije, javlja akutni, klinički manifestni hepatitis (gubitak apetita, mučnina, tamna mokraća, žutica). Akutni hepatitis u 80% ima povoljan tok, žutica se povlači za 4 do 6 nedelja, laboratorijski nalazi testova za jetru se normalizuju a virus postaje nedetektabilan u krvi. Bez obzira na povoljan ishod infekcije delovi virusa zauvek ostaju integrisani u jetrenoj ćeliji odakle se mogu reaktivirati  i ponovo pojaviti u krvi. Reaktivacija virusa se događa pri značajnom padu imuniteta: citostatici, imunosupresivna terapija, kortikosteroidi ili infekcija HIV-om. Kod 10-15% obolelih sa akutnim hepatitisom B,  i kod više od 50% inficiranih bez simptoma bolesti, upala jetre se održava duže od 6 meseci, što znači da se razvija hronični hepatitis B. HBV je jedan od najčešćih uzročnika hroničnog virusnog hepatitisa  i ciroze. Hepatitisa B je odgovoran za 50% svih slučajeva raka jetre. Za razliku od drugih hroničnih hepatitisa, u HBV infekciji karcinom može nastati  i bez prethodne ciroze. U hroničnom hepatitisu virus je prisutan u jetri, a u krvi se može nalaziti kompletna virusna partikula ili samo njen površni omotač (HBsAg). Kao  i HCV infekcija  i HBV infekcija ostaje nema (bez simptoma) više desetina godina te većina zaraženih ne zna za bolest,  i infekciju širi na druge.

Hepatitis C  je upala jetre uzrokovana hepatitis C virusom (HCV). HCV pripada grupi krvnotransmitivnih virusa, prenosi se putem krvi, tj. kada dođe do kontakta oštećene kože ili sluznica sa krvlju ili sekretima inficirane osobe. Kod 80% zaraženih HCV-om, virus ostaje prisutan u jetri uzrokujući hronični hepatitis C (upalu jetre koja traje duže od 6 meseci). Hronični hepatitis C  kod 20% obolelih progredira u cirozu jetre, a ciroza jetre se ne retko završava potpunim otkazivanjem jetrenih funkcija (dekompenzovanom cirozom) ili karcinomom jetre. Infekcijom nije zahvaćena samo jetra, virus naseljava ćelije imunološkog sistema čoveka, bubrege, pljuvačne i štitnu žlezdu, polne žlezde, zglobove, i druge organe. Prvih 20-30 godina infekcija je bez ikakvih simptoma i znakova bolesti te dugo ostaje neprepoznata. Većina zaraženih ne zna za bolest, i infekciju širi na druge.

Hepatocelularni karcinom (rak jetrinih ćelija) je najčešći tumor jetre. Po učestalosti svih karcinoma u svetu hepatocelularni karcinom (HCC) je na petom mestu, a po smrtnosti na drugom što ukazuje na veliku agresivnost ovog tumora.

Šta izaziva karcinom jetre?

Tačan uzrok i mehanizam nastanka raka jetrenih ćelija nije poznat. Glavni faktor rizika za razvoj HCC su hronične bolesti jetre (hepatitis B), bolesti koje dovode do ciroze jetre (hepatitis C, dugotrajna zloupotreba alkohola, masna jetra, autoimuni hepatitis, primarne i sekundarne upale žučnih vodova unutar jetre, nasledna stanja poput hemahromatoze –taloženja gvožđa, Vilsonove bolesti – taloženja bakra i deficita alfa 1 antitripsina), oštećenja jetre toksinima (anabolički steroidi, aflatoksin, konzervansi, kontraceptivne tablete i dr).

U okviru kampanje "Skriveni u javnosti", koju zajednički sprovode Udruženje pacijenata sa bolestima jetre "Hronos", Udruženje hemofiličara Srbije i Savez organizacija bubrežnih invalida Srbije, u Beogradu je održan stručni skup uz podršku Ministarstva zdravlja, sa ciljem podizanja svesti o virusnom hepatitisu C i savremenim načinima lečenja.

Na Okruglom stolu, pod nazivom "Savremene tendencije u lečenju hepatitisa C – da li je mikroeliminacija moguće rešenje u Srbiji?", učesnici su razmenili mišljenja o perspektivama uspešnog lečenja hepatitisa C (HCV), sa posebnim osvrtom na mikroeliminaciju virusa HCV kod određenih grupa pacijenata kao moguće rešenje za naš zdravstveni sistem.

U susret Evropskoj nedelji testiranja na hepatitise i HIV, Udruženje pacijenata sa bolestima jetre "Hronos", Udruženje hemofiličara Srbije i Savez organizacija bubrežnih invalida Republike Srbije organizovali su u centru Beograda javni događaj sa ciljem podizanja svesti o virusnom hepatitisu C.

Pod sloganom "Skriveni u javnosti", performans na Trgu Nikole Pašića i u Pionirskom parku ukazao je na važnost hepatitisa C za javno zdravlje, imajući u vidu da Srbija ima oko 80.000 obolelih od hepatitisa C, a kod mnogih infekcija HCV još nije ni otkrivena.

Pronađimo inficirane

 

„Mnogi ljudi mogu živeti sa virusnim hepatitisom decenijama bez simptoma ili bez osećaja da su bolesni. Ako se ne otkrije i leči, hepatitis može izazvati cirozu i rak jetre“, istakla je Ivana Dragojević, predsednica Udruženja pacijenata sa bolestima jetre „Hronos“ na koferenciji za novinare pod nazivom „Pronađimo inficirane“ održanoj danas u Press centru Udruženja novinara Srbije.

U 2017. godini registrovano je ukupno 713 novih slučajeva virusnih hepatitisa B i C.

Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” u saradnji sa mrežom instituta i zavoda za javno zdravlje i udruženjem pacijenata Hronos uz podršku Ministarstva zdravlja obeležava Svetski dan hepatitisa. Za sve zainteresovane gradjane u institutima i zavodima za javno zdravlje u Beogradu, Novom Sadu, Kraljevu, Požarevcu, Šapcu, Kikindi i Pirotu biće organizovano besplatno savetovanje i testiranje na hepatitis B i C bez lekarskog uputa.

Povodom 28.jula, Svetskog dana borbe protiv hepatitisa, koje se ove godine globalno obeležava pod sloganom „Pronađimo inficirane“,
udruženje pacijenata sa bolestima jetre HRONOS, Vas poziva na

KONFERENCIJU ZA NOVINARE
u petak, 27. jula, sa početkom u 11 časova, u Press centru Udruženja novinara Srbije, Knez Mihailova broj 6/III

Svet je prepoznao posledice hepatitis C virusne infekcije. 2014. godine dolazi do prave revolucije u lečenju hroničnog hepatitisa C. Iz godine u godinu se registruju novi, moćni anti- hepatitis C virusni lekovi sa kojima se za 12 nedelja postiže izlečenje. Zahvaljujući novoj terapiji SZO pravi plan i program eliminacije ove infekcije do 2030 godine.Srbija je ušla u problematiku rešavanja virusnih hepatitisa. U septembru, prvi pacijenti će dobiti savremene, neinterferonske terapije za lečenje hepatitis C, na račun Fonda za zdravstveno osiguranje. Takođe, novouspostavljena saradnja sa Fondom rezultirala je promenama koje će se desiti do kraja godine kada govorimo o dijagnostici. Rešiće se pitanje PCR analize za utvrđivanje genotipa virusa, koji je neophodan za određivanje terapije, kao i Interleukin test, koji će omogućiti pacijentima da se odluče na lečenje interferonskom terapijom koja je još uvek dostupna. Šta nam još nedostaje da uhvatimo korak sa Evropom?

Rezultati nedavno sprovedenog istraživanja pokazali su da se građani Srbije o ovoj infekciji najčešće informišu putem medija, ali da ipak blizu polovine njih smatra da su informacije o hepatitisu C nedovoljno ili slabo dostupne.

Beograd, 6. decembar 2017. – Udruženje pacijenata sa bolestima jetre „Hronos“ u saradnji sa Institutom za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ predstavilo je rezultate istraživanja javnog mnjenja o hepatitisu C, pod nazivom „Stepen informisanosti i stavovi o značaju  otkrivanja, lečenja i prevencije hepatitisa C među građanima Srbije“ na konferenciji za novinare održanoj u Medija centru. Rezultati istraživanja pokazali su koliko su građani Srbije upoznati sa infekcijom hepatitisa, da li su informacije o ovoj bolesti dostupne javnosti, odnosno koliko su poznati faktori rizika i načini prevencije.

Uz učešće državnog sekretara Ministarstva zdravlja, ambasadora SAD, dekana i profesora Medicinskog fakulteta u Beogradu, kao i šefice kancelarije Svetske zdravstvene organizacije za Srbiju, održan je stručni skup posvećen hepatitisu C koji je skrenuo pažnju na podizanje svesti o hepatitisu iz perspektive zaštite javnog zdravlja, unapređenja terapije i položaja obolelih u Srbiji.

Beograd, 29. novembar 2017. – Skup Prevencija, kontrola, dijagnostika i lečenje virusnog hepatitisa, posvećen podizanju svesti o hepatitisu iz perspektive javnog zdravlja, unapređenja terapije i položaja obolelih u Srbiji, održan je u Dekanatu Medicinskog fakulteta u Beogradu, u organizaciji Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Klinike za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije, u saradnji sa Ambasadom Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu.

Preko 900 delegata iz 110 zemalja, među kojima je bila i predsednica udruženja Hronos, Ivana Dragojević koja je član upravnog odbora Svetske hepatitis alijanse za Evropu, prisustvovalo je Svetskom hepatitis samitu u Sao Paolu, Brazil, svi naoružani jednim ciljem: eliminacija viralnog hepatitisa.
Jedna od važnih poruka je da finansiranje ne mora biti prepreka za eliminaciju. Charles Gore, predsednik Svetske alijanse, otvorio je Samit ističući da samo 35% nacionalnih planova ima finansijske strategije. SZO procenjuje da će eliminacija hepatitisa koštati oko 6 milijardi dolara godišnje za sve zemlje sa niskim i srednjim prihodima. Ovo je bilo upoređeno sa Svetskim kupom u Južnoj Africi 2010. godine, koji je koštao 3 milijarde dolara i Igre u Komonveltu u Indiji, koje koštaju 4 milijarde dolara. Sve u svemu, novac je dostupan ali se ne koristi efikasno. Plan kontinuiranog finansiranja je suštinski vezan za političku volju. Homie Razavi, Centar za analizu bolesti, istakao je da će zemlje trošiti manje eliminacijom hepatitisa C nego ukoliko ništa ne preduzimaju. Jedno od ključnih pitanja je bilo kako uključiti pored Ministarstva zdravlja i Ministarstvo finansija.

Trodnevni događaj u Sao Paulu je zatvoren sa pokretanjem Deklaracije o virusnom hepatitisu, o kojoj su pregovarali predstavnici vlada. Deklaracija je posvećena širokom i koordiniranom pristupu u pružanju podrške implementaciji osnovnih intervencija navedenih u Globalnoj strategiji Hepatitisa SZO. Kao odgovor, Svetska alijansa i njene 252 organizacije članice pokrenule su Deklaraciju o virusnom hepatitisu, zahtevajući da vlade daju viralnim hepatitisu isti prioritet kao HIV / AIDS, malarija i TB, da se stigma i diskriminacija adekvatno tretiraju. “Ovo za nas nije samo papir. To je stvar života i smrti za više od 300 miliona ljudi širom sveta." rekao je Charles Gore, predsednik Alijanse. "Nužno je da zemlje postupaju odmah i odlučno, da svake godine zaustave bezbroj nepotrebnih smrtnih slučajeva".

U Budimpešti, u periodu između 23-27. septembra, održan je prvi modul trećeg ELPA University IMPACT programa. Ovo je bila prilika da 20 predstavnika različitih evropskih zemalja usavrši svoja znanja i veštine vezane za bolesti jetre. Svaki modul je posvećen različitim temama, u kojima su sa učesnicima radili stručnjaci iz Evrope i sveta.

Učesnici su, pored predavanja, imali priliku da predstave situaciju u svojoj zemlji, kada su bolesti jetre u pitanju.
Ovogodišnji predstavnik udruženja Hronos, bio je Pavle Živković.

U ponedeljak 18. septembra, sa početkom u 20 časova u Ustanovi kulture „VUK“ na sceni KULT, održan završni događaj Drugog foruma pacijenata „Progovori i ti“, na kome je i udruženje Hronos uzelo učešća.
Projekat „Forum pacijenata“ zamišljen je kao platforma za osnaživanje organizacija pacijenata. Završni događaj na sceni „Vuk“ je rezultat višemesečnog rada predstavnika izabranih udruženja sa stručnjacima za javni i medijski nastup iz Instituta Main Point. Svi govornici su prošli kroz obuku koja obuhvata rad na artikulaciji izraza, govoru tela, kao i stilistici govora. Tokom gostujućih radionica, sa učesnicima su radili i stručnjaci iz oblasti novinarstva, PR-a, psihoterapije…
Ispred Udruženja pacijenata sa bolestima jetre „Hronos“ publici je predstavio sebe i probleme pacijenata obolelih od virusnih hepatitisa, Pavle Živković. On je kroz svoju ličnu priču skrenuo pažnju na obolele i javnosti poslao apel za hitno rešavanje situacije u kojoj se pacijenti oboleli od hepatitisa nalaze.

Svetska zdravstvena organizacija odredila je 2030. godinu kao graničnu za iskorenjivanje hepatitisa B i C, a procenjuju da je u svetu ovim virusima trenutno zaraženo oko 400 miliona ljudi.

Naša zemlja, međutim, nema zvaničnu strategiju borbe protiv ovih bolesti i jedina smo zemlja u regionu gde pacijentima nije dostupna savremena terapija, jer lekovi nisu na pozitivoj listi. Starom terapijom koja se kod nas primenjuje 50 odsto obolelih se ne izleči i ostane da čeka cirozu ili karcinom, a transplantaciju mnogi ni ne dočekaju.

Načelnica Odeljenja za virusne hepatitise Klinike za infektivne bolsti Kliničkog centra Vojvodine profesorka dr Milotka Fabri kaže da je uspešno iskorenjivanje ovih virusa neophodna koordinirana državna akcija.

"Virusi hepatitisa B i C imaju sposobnost dugogodišnjeg, doživotnog, održavanja u zaraženoj osobi i time dovode do neprestane aktivacije odbrambenih sistema. Stalna aktivacija imune odbrane postaje nesvrsishodna, jer ne samo da ne može da se oslobodi napadača, već prouzrokuje druge bolesti: hronične upale bubrega, poremećaj funkcije štitne žlezde, šećernu bolest, masnu jetru, hematološke bolesti, limfome i druga oboljenja", kaže profesorka Fabri.

Gostovanje predsednice udruženja Hronos Ivane Dragojević na televiziji KCN povodom meseca borbe protiv hepatitisa.

Tribina je održana u četvrtak, 13. jula na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Cilj tribine je bio edukacija javnosti, pacijenata kao i studenata o virusnim hepatitisima u našoj zemlji, ali i poziv svim zainteresovanim stranama da svi zajedno sagledamo stanje kada su u pitanju ovi virusi.

Nažalost, kao i mnogo puta do sada, donosioci odluka nisu pokazali interesovanje da prisustvuju ovom skupu. Niko iz Ministarstva zdravlja, Ministarstva finansija ni Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje nije odgovorio na poziv.

Poziv su prihvatili predstavnici Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, Gradskog zavoda za javno zdravlje iz Beograda, predsednik Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva, Kancelarija zaštitnika građana, Načelnica odeljenja za virusne hepatitise KCV i predsednica Komisije za odobravanje upotrebe lekova Peginterferonalfa-2b i Peginterferonalfa-2a, Načelnik odeljenja hepatitisa II iz Beograda kao i kliničari sa istog odeljenja, predstavnici farmaceutskih kompanija i pacijenti.

Mišljenja smo da samo međusobnom saradnjom, unutar sistema možemo postići boljitak za našu zemlju i njene pacijente. Samo timski rad svih zainteresovanih strana može rezultirati uspehom. Udruženje Hronos kao legitimni predstavnik pacijenata, prepoznat i na evropskom i na svetskom nivou, smatra da je obaveza našeg udruženja da ukaže na patnje kroz koje pacijenti oboleli od hepatitisa prolaze, ali i da donese sve ono što smo naučili i videli van granica naše zemlje i aktivno učestvuje u pronalaženju rešenja.

Svesni smo da mnoge druge, često teške dijagnoze, takođe imaju poteškoće u pristupu savremenim inovativnim terapijama, svesni smo i činjenice da su inovativni lekovi za hepatitise veliki zalogaj za naš budžet, ali smo takođe svesni da neki konkretni koraci mogu da se načine. Recimo, konačno bi moglo da se počne sa izradom strategije, koja bi u početku podrazumevala listu čekanja za dobijanje savremene terapije, ali bi na toj listi najteži pacijenti imati prioritet.

U toku 2016. godine u javnosti su se pojavile izjave naših zvaničnika iz Ministarstva zdravlja u kojima su, za početak najtežim pacijentima, obećana rešenja (terapije) te je stvorena lažna nada kod obolelih. Udruženje je upozoravalo da ta strategija može da bude opasna. Takođe 2016. godine Ministarstvo zdravlja je oformilo Radnu grupu koja će se baviti strategijom za virusne hepatitise i predlozima protokola za lečenja, kao i analize troškova.

Iz sledećih vesti možete videtikako su mediji propratili sve ove najave. Nekim ljudima među nama od ispunjenja ovih obećanja zavisi život. Bukvalno. Neko od nas će umreti, a ne bi morao kada bi ta obećanja bila ispunjena. To je nešto što je iznad politike, kampanje, kreiranja medijske slike i svih drugih priča. Još jednom, kao predstavnici pacijenata, u njihovo ime, apelujemo na donosioce odluka da se klone praznih priča i da prihvate ozbiljan i odgovoran dijalog sa nama, pacijentima, poreskim obveznicima i još uvek živim ljudima.