Hepatitis C - Hronos - udruženje pacijenata sa bolestima jetre

Pretpostavlja se da oko 170 miliona ljudi širom sveta, a u Srbiji oko 100 000, ima hroničnu hepatitis C virusnu ( HCV) infekciju. Međutim, ova infekcija je dokazana samo kod 25% inficiranih jer su simtomi bolesti, ili odsutni, ili nekarakteristični, te se otkriva najčešće slučajno prilikom rutinskog testiranja krvi. Procenjuje se da će ova tiha i podmukla pandemija rezultirati maksimalnim brojem inficiranih tek negde oko 2020. godine.

Biološke karakteristike HCV

Genom HCV pokazuje veliku heterogenost, što se tumači velikim brojem grešaka u procesu transkripcije i nedostatkom reparacionih mehanizama. Ovo rezultira činjenicom da postoje 6 genotipova HCV (označenih brojkama od 1 do 6) i 74 podtipova (označenih slovima a,b,c, itd.), i bezbroj kvaizispecijesa. Postojanje kvazispecijesa je jedno od mogućih objašnjenja mehanizma kojima virus izbegava imunski odgovor domaćina i dovodi do perzistiranja HCV infekcije. Neke studije ukazuju da genotip 1uzrokuje agresivniji tok bolesti i bržu progresiju hroničnog hepatitisa C (HHC) u cirozu jetre. U našoj sredini oko 65% bolesnika inficirano je genotipom 1.

HCV je otporan na niske temperature, a na sobnoj temperaturi preživljava 2-3 dana. Izlaganje temperaturi od 65ºC duže od 30 minuta inaktivira virus. Virus je osetljiv i na zamrzavanje i odmrzavanje, delovanje jonizujećeg i ultraljubičastog zračenja. Lipoporoteinski omotač čini ga osetljivim na organske rastvarače i deteredžente.

Epidemiološke karakteristike HCV infekcije

Izvor infekcije je uvek čovek, sa akutnom ili hroničnom HCV infekcijom. Virus je dokazan i gotovo svim telesnim tečnostima: krv, pljuvačka, urin, stolica, semena tečnost, vaginalni i cervikalni sekret. Ipak, najčešći put prenosa je parenteralni, tj, putem krvi i derivata krvi.

Nakon 1994.godine, sa početkom rutinskog tesiranja svake jedinice krvi na anti-HCV antitelo i u našoj sredini, prenošenje ovog virusa transfuzijama i derivatima krvi, nema epidemiološki značaj. Danas, najveća opasnost preti intravenskim narkomanima. Respektibilnu opasnost nose body piercing, tetovaža, verski obredi (npr. cirkumcizija), upotreba tuđih predmeta za ličnu higijenu i korišćenje medicinskih instrumenata i uređaja za neke preglede i lečenje (npr. sonde, endoskopi, aparati za hemodijalizu, itd). Procenjeni rizik za prenos HCV infekcije perkutanom povredom tokom medicinskih intervencije iznosi od 3 do 10%. Infekcija polnim putem je moguća, posebno ako postoje ozlede i ranice na koži i sluznicama, pri čemu su promiskuitetne osobe u većem riziku. Prenošenje infekcije sa majke na dete tokom porođaja je moguće, i stopa vertikalne transmisije se kreće oko 5% ukoliko majka ima hroničnu HCV infekciju. Kod skoro 40% inficiranih, i pored kvalitetno uzete epidemiološke ankete, ostaje nejasan (nepoznat) način transmisije.

Kliničke karakteristike HCV infekcije

Akutna HCV infekcije najčešće protiče kao asimptomatska bolest, znatno ređe (15-20%) kao manifestna bolesti (ikterična forma), a izuteno retko kao fulminantni hepatitis sa hepatocelularanom insuficijencijom. Međutim, posle akutnog hepatitisa većina bolesnika (55 - 85%) ne uspeva da eliminiše virus, te razvijaju doživotnu, hroničnu HCV infekciju.

Najčešće se otkriva slučajnoVećina tih bolesnika nema simptome bolesti, te se bolest najčešće otkrije slučajno putem rutinskih biohemijskih analiza ili prilikom dobrovoljnog davalaštva krvi. Ne tako retko, dijagnoza bolesti se postavi u fazi dekompenzovane ciroze jetre. Prirodni tok HHC dovodi do razvoja ciroze jetre kod 20% bolesnika, obično posle 20 - 30 godina trajanja. Pošto ovaj virus ima i onkogeni potencijal, smatra se da je on odgovoran za 60% malignih tumora jetre. Zato ne treba da čudi podatak, da godišnje u svetu umire oko 300 000 ljudi od posledica hronične HCV infekcije.

Bitna karakteristika hronične HCV infekcije je prisustvo značajnog broja ekstrahepatičkih manifestacija kod bolesnika, kao što su esencijalna mešovita krioglobulinemija tip II i III, membranoproliferativni glomerulonefritis, porphyria cutanea tarda, itd. Naime, sam virus pokazuje tropizam za matične ćelije kostne srži i cirkulišuće monocite što rezultira stvaranjem cirkulišućih imunokompleksa koji se talože na endotel sitnih krvnih sudova.

Laboratorijska dijagnostika HCV infekcije

Najznačajniju dijagnostičku vrednost imaju povišene aktivnosti serumskih aminotransferaza (AST/ALT) koje, ujedno, kod bolesnika sa hroničnom HCV infekcijom često fluktuiraju (tzv. talasanje aktivnosti aminotransferaza) u vremenu praćenja. Pored ovoga, umereno povišene vrednosti gama globulina u elektroforezi proteina plazme, su najčešći razlozi sa dalje serološko i virusološko ispitivanje bolesnika.

Detekcija anti - HCV antitela u serumu je najpraktičniji način za dokazivanje preležane ili aktuelne HCV infekcije; koriste se komercijalni imunosorbent test (ELISA) i rekombinantni imunoblot test (RIBA). Virusloška metoda koja se najčešće koristi u detekciji virusne replikacije (HCV RNK) je tehnika lančane reakcije polimerazcije (PCR tehnika). HCV RNK pozitivnost u serumu može se dokazati već posle 2 nedelje od trenutka infekcije. Nivoi viremije kod bolesnika sa hroničnom HCV infekcijom se obično kreće od više stotina hiljada do više miliona virusnih kopija u 1 ml seruma.

Biopsija jetre

U cilju postavljanja egzaktne dijagnoze HHC neophodna je biopsija jetre. Histopatološki nalaz omogućava potvrdu kliničke dijagnoze, ali i određivanje numeričkog stepena nekroinflamotorne aktivnosti (grading) i stepena fibroze (staging) što, sa velikom verovatnoćom, ukazuje na dalju evoluciju bolesti. Pored toga, izveštaj patologa pruža korisne infromacije o mogućim dodatnim oboljenjima jetre (npr. alkohol, autoimunost) i olakšava definitivnu odluku o neophodnosti uključivanja antivirusne terapije.

Lečenje

Rano otkrivanje hronične HCV infekcije, postavljanje egzaktne dijagnoze HHC, uz pravovremeno i adekvatno lečenje, daju realnu nadu za izlečenje.

Ciljevi moderne terapije (imunomodulatorne/antivirusne) su mnogostruki:

eradikacija HCV
prevencija ciroze jetre i HCC
redukcija ekstrahepatičkih manifestacija
poboljšanje kvaliteta života
prevencija prenosa infekcije na neinficirane osobe

Terapija se prilagođava svakom bolesniku (individualizacija terapije) u zavisnosti od odmaklosti bolesti, genotipa virusa, nivoa viremije, opšteg stanja bolesnika, uzrasta, postojanja pregzistentnih hroničnih bolesti, motivisanosti bolesnika, itd. Opšteprihvaćeni (doktrinarni) stav je da se bolesnica sa HHC leče pegilovanim interferonom u kombinaciji sa ribavirinom. Dva pegilovana interferona ( PEG-IFN) dobila su licencu. Prvi, PEG-IFN 2b koji se dozira prema telesnoj masi (0.5- 1.5 μg) sa antivirnsim lekom ribavirinom (11 mg/kg/24h). Drugi, PEG-IFN 2a koji se koristi u fiksnoj dozi (90, 135 ili 180 μg, jednom nedeljno) sa ribavirionom 800-1200 mg, pro die. Trajanje terapije određeno je genotipom HCV. Naime, bolesnici inficirani genoti povima 1,4,5 i 6 leče se 48 nedelja, a bolesnici inficirani geneotipom 2 ili 3 leče se 24 nedelja.

Stabilan virusološki odgovor (bolesnik je HCV RNK negativan i šest meseci po okončanju lečenja) se postiže kod 46-52% bolesnika inficiranih genotipovima 1,4,5 i 6, odnosno 76-84% bolesnika inficiranih genotipom 2 i 3. Redukcija stepena fibroze postiže se kod 50% lečenih bolesnika. Kod bolesnika inficiranih genotipom 1 i 4 savetuje se određivanje viremije (PCR metodom) posle 12 nedelje lečenja (»time point to check«). Ukoliko je bolesnik i dalje HCV RNK pozitivan uz značajan broj virusnih kopija, tj. nije postignut rani virusološki odgovor, savetuje se prekid kombinovane terapije.

Bolesnici moraju biti potpuno informisani o mogućim štetnim efektima ove kombinovane terapije. Naime, IFN terapija može uzrokovati, vrlo retko, ozbiljna bolesna stanja, kao što su depresija i hipotireoidizam. Relativno često se sreću flu-like sindrom, insomnija, alopecija, malaksalost, leukopenija i trombocitopenija. Najčešći neželjeni efekat ribavirina je anemija (pad koncentracije hemoglobina za 30 g/L tokom prve nedelje lečenja). Značajno ređi neželjeni efekti su insomnija, pruritus, raš, mučnina, gubitak apetita, itd. Zbog toga su u toku studije sa manje toksičnim analozima ribavirina, kao što su levovirin i viramidin.

U bližoj budućnosti treba očekivati uključenje u lečenje HHC, sa manjim ili većim terapijskim uspehom i različite analoge nukleozida, terapijske vakcine, thymosin-α1, inhibitori proteaze ili polimeraze, itd

Ocena radne sposobnosti

Hronični virusni hepatitis, u principi, ne limitira radnu sposobnost obolele (inficirane) osobe.

Pri iznošenju ovog egzaktnog stava, polazi se od sledećih činjenica:

hronični virusni hepatitis ne karakteriše hronična hepatocelularna insuficinencija jer jetra:
- ima moć regeneracije (životni vek zdravog hepatocita iznosi do 300 dana, a inficiranog 10-100 dana)
- ima veliku rezervu: kritična masa iznosi 300-420 gr funkcionalnih hepatocita, a jetra u proseku ima oko 1200 gr hepatocita

hronični virusni hepatitis, najčešće, protiče kao neevolutivna - neprogresivna bolest. U slučaju da se radi o evolutivnoj bolesti (progresiji kao cirozi jetre), dostupna je antivirusna/ imunomodulatorna terapija sa značajnom efikasnošću

U slučaju egzacerbacije hronične HBV/HCV infekcije, koju karakteriše skok aktivnosti AST/ALT ( 5-10 puta), obično bez hiperbilirubinemije, savetuje se mirovanje (bolovanje) u trajanju od 30-60 dana, zavisno od toka bolesti. Bolovanje se predlaže i kod bolesnika koji primaju interferonsku terapiju i imaju izražene neželjene efekte: malaksalost, nesanicu, psihičke promene, glavobolju, bolovi u mišićima, itd.Svi ovi simptomi imaju tranzitorni karakter i, po obustavljanju ili završetku terapije, brzo prolaze. Bolesnici koji primaju antivirusnu terapiju (analozi nukleozida ili nukleotida) nemaju značajnije neželjene efekte lečenja, te ne zahtevaju bolovanje. Bolesnici sa posthepatitisnom, kompenzovanom cirozom jetre imaju ograničenu radnu sposobnost. Oni imaju značajno smanjen broj funkcionalnih hepatocita, a intezivan fizički napor (npr.fizički radnici, rudari, drvoseče, profesionalni sportisti i dr.) redukuje protok krvi kroz portni sistem, čak za 80%.

Ukoliko se zna, da je saturacija kiseonikom i v. porti samo 60% i da kroz jetru protiče samo 20% arterijske krvi, dodatni smanjeni protok krvi kroz jetru, može dovesti do tzv. ishemijskog hepatitisa i pogoršanja osnovnog toka bolesti.Promena radnog mesta, koje iskjučuje mogućnost kontinuiranog i intezivnog fizičkog napora, bilo bi idealno rešenje. Bolesnici sa posthepatitisnom, dekompenzovanom cirozom jetre zbog pretećih i čestih, po život opasnih komplikacija ( krvarenje iz variksa jednjaka, hepatička encefalopatija, ozbiljne bakterijske infekcije, hepatorenalni sindrom, spontani bakterijski peritonitis, razvoj hepatocelularnog karcinoma), ne mogu se smatrati radno sposobnim. U prilog ovome ide i čenjenica da manifestna ili subklinička hepatička encefalopatija, koja gotovo redovno prati bolesnika u ovom stadijumu bolesti, može značajno uticati na kvantitet i kvalitet rada. Jedina radikalna i medicinski opravdana terapijska mera za ove bolesnike, ukoliko se ispune i neki drugi uslovi, jeste transplantacija jetre.

Tekst preuzet sa sajta Stetoskop, autor Prof. dr Dragan Delić, Klinika za tropske i infektivne bolesti KC Srbije

DA LI IMAM HEPATITIS?

Hepatitis možete dobiti isključivo ukoliko ste bili u kontaktu sa krvlju zaraženom B I C virusima.

Povećan rizik od infekcije imaju :

osobe koje su pre 1994. godine primale transfuzije krvi i krvnih derivata,
osobe koje boluju od hemofilije,
osobe koje su na dijalizi,
korisnici psihoaktivnih supstanci, bilo da ih koriste intravenski ili ušmrkivanjem,
zdravstevni radnici,
promiskuitetne osobe i osobe koje stupaju u rizične seksualne odnose bez zaštite,
sadašnji i bivši zatvorenici,
osobe koje žive sa bolesnikom obolelim od hroničnog B hepatitisa.

Rizične situaciji u kojima se možete zaraziti virusima B i C su:

tetovaža i pirsing,
depilacija , tretmani kod pedikira i manikira
hirurške, stomatološke i endoskopske intervencije obavljene nesterilisanim ili nedovoljno sterilisanim instrumentima,
ako ste koristili sredstva za ličnu higijenu (četkica za zube, makazice, brijač), osobe obolele od hepatitis B ili C.

Prenisovost infekcije hepatitisa B sa majke na novorodjenče je u 95 %, a hepatitisa C manje od 5 %.

Ukoliko spadate u neku od navedenih rizičnih grupa ili ste se našli u nekoj rizičnoj situaciji, obavezno se testirajte na viruse hepatitsa B I C.

Hepatitis se ne može dobiti socijalnim kontaktom sa zaraženom osobom; grljenem , ljubljenjem, razgovorom ili sedenjem u blizini takve osobe.

SIMPTOMI HEPATITISA

Hronični hepatitis spada u asimptomske bolesti što znači da nema specifičnih simptoma. To je bolest koja napreduje tiho i gotovo neprimetno sve do poodmakle faze kada pacijent oseća značajne promene koje ga mogu navesti da ode kod lekara.

Period inkubacije počinje ulaskom virusa, i pacijenti su za ovo vreme bez tegoba. Dužina ovog perioda je različita u zavisnosti od vrste virusa, ali jako varira i kod istog izazivača. Virusi izazivači hroničnih hepatitisa mogu imati jako dug period inkubacije, koji se kreće od 14 do 160 dana za hepatitis C (najčešće 50), zatim 14 do 180 dana za hepatitis B i 14 do 70 dana za hepatitis D. Hepatitisi A i E imaju kraći period inkubacije, ali je i u njihovom slučaju potrebno nekoliko nedelja. Na kraju perioda inkubacije javljaju se prvi klinički znaci bolesti.

Drugi stadijum počinje postepeno kod hepatisa B, C i D (ali najčešće naglo kod hepatitisa A i E). Ovaj stadijum najčešće traje do 7 dana, a retko 2–3 nedelje. Karakterišu ga nekoliko grupa simptoma: neurovegetativni (umor, slabost, malaksalost, nesanica/pospanost, neraspoloženje), dispeptični (mučnina, gađenje, povraćanje, dijareja, ređe zatvor, gubitak apetita, naduvenost trbuha, bol pod desnim rebarnim lukom), gripoidni – „flu-like“ (subfebrilna, ređe febrilna temperatura, znojenje, bolovi u mišićima i zglobovima – ponekad veoma jaki, znaci kataralnog zapaljenja respiratornog sistema) i alergijski (urtikarijalna ospa praćena svrabom). Laboratorijski nalazi su porast jetrenih enzima ALT, AST i LDH, javljaju se serološki markeri infekcije (osim za hepatitis C gde se krvnim testom mogu naći antitela) a izazivač se može dokazati tzv. PCR tehnikom. Na kraju ovog stadijuma stolica postaje svetla, a mokraća dobija boju tamnog piva. Bolest se zbog nerazvijene tipične kliničke slike retko otkriva u ovoj fazi, a pacijenti su najinfektivniji.

Ukoliko primetite navedene simptome ili neke od njih, a spadate u rizične grupe ili ste bili u rizičnim situacijama da se zarazite, obavezno se javite svom lekaru. Naglasite mu sve simptome i nagovestite rizike. Tako ćete lekara uputiti na pravu dijagnozu.

LEČENJE HEPATITISA

Za lečenje hepatitisa A ne postoji posebna terapija. Savetuje se odmaranje i izbegavanje alkoholnih pića koja škode jetri. Lekar Vam može preporučiti lekove za olakšanje simptoma. Ukoliko simptomi potraju, posebno ukoliko ste starija osoba, neophodno je da se ponovo javite lekaru.Nakon oporavka, sticanjem imuniteta, Vaše telo je naučilo da se bori protiv budućih hepatitis A infekcija. Međutim, ono nije zaštićeno od drugih vrsta hepatitisa.

U lečenju hepatitisa B koristi se nekoliko vrsta lekova i interferon-α2a, a u novije vreme umesto interferona koristi se pegilovani rekombinantni interferon-α2a. Od lekova koriste se naredne tri klase:

L-nukleotidi: lamivudin (LAM), talbivudin (LdT) i entricitabin

Aciklični nukleozidi: adefovir (ADV) i tenefovir (TDF) i

Deoksigunozinski analozi: entekavir (ENV)

U Srbiji je registrovan za sada samo lamivudin.

Pacijenti sa hroničnim hepatitisom B mogu se podeliti u dve velike grupe: HBeAg pozitivne i HBeAg negativne, gde druga grupa ima teži oblik bolesti, koji ima nepovoljniji na terapiju. Kriterijumi za uključivanje u terapiju se donekle razlikuju kod ove dve grupe, ali je zajedničko to da se pacijenti koji nemaju aktivni hepatitis sa evidentnim nekroinflamatornim promenama jetre ili fibrozom i i normalnim nivoima ALT (enzimom jetre) nisu kandidati za lečenje. Ovakvi pacijenti se samo prate.

Primarni cilj lečenja je svakako izlečenje pacijenta, a pod time se podrazumeva eradikacija-znatno poboljšanje, tj. smanjenje broja kopija virusa, zaustavljanje progresije bolesti, smanjenje simptoma bolesti (poboljšanje kvaliteta života) i prevencija daljeg širenja infekcije. Sekundarni ciljevi lečenja su sprečavanje nastanka ciroze, prevencija dekompenzacije bolesti jetre i prevencija nastanka hepatocelularnog karcinoma.

Cilj terapije hepatitisa C je postizanje stabilnog virusološkog odgovora (SVR), a pod ovim se podrazumeva gubitak HCV RNK (kopija virusa) iz krvi nakon završetka terapije i održavanjanje ovog stanja 24 nedelje nakon prestanka lečenja. Sekundarni cilj je usporavanje progresije bolesti i odlaganje nastanka ciroze jetre, dekompenzacije i hepatocelularnog karcinoma.

Režim lečenja se određuje na osnovu genotipa virusa hepatitisa C. Uopšteno uzevši, genotipovi 2 i 3 su veoma pogodni za lečenje, dok je genotip 1 znatno otporniji na terapiju i zahteva upornije i dugotrajnije lečenje sa značajno nižom stopom postizanja SVR. Takođe, lečenje je uspešnije i kada je broj kopija virusa hepatitisa C manji. Lečenje genotipova 2 i 3 se sprovodi u trajanju od 24 nedelje, a genotipovi 1 i 4 zahtevaju lečenje u trajanju od 48 nedelja.

Prvi lek koji je korišćen je rekombinantni interferon-α2a, ali je stopa postizanja SVR bila jako niska, oko 20 %, pa se HCV smatrao tada za infekciju sa kojom „mora da se živi“.

Uvođenje ribavirina (nukleozidni analog) u terapiju je znatno popravilo izglede za izlečenje, u kombinovanoj terapiji stopa SVR je bila dvostruko veća nego kod monoterapije interferonom.

Uvođenje pegilovanog rekombinantnog interferona je označilo pravu revoluciju u lečenju hroničnog hepatitisa C. Kombinovana terapija peg-interferonom i ribavirinom je značajno efikasnija od svih prethodnih terapijskih opcija, pa su pacijenti sa hroničnom HCV infekcijom dobili pravu šansu za izlečenje.

PREVENCIJA

Najbolja zaštita protiv hepatitisa A i B je vakcinacija.

Vakcina protiv hepatitisa A i B uči Vaše telo da se bori protiv ovih virusa bez prolaska kroz simptome prave bolesti.

Protiv hepatitisa C ne postoji vakcina, ali postoji niz načina da se zaštitite od infekcije:

-ne pozajmljujete četkicu za zube, brijač,makazice ili bilo šta drugo od pribora lične higijene što bi moglo da sadrži krv druge osobe

-nosite rukavice, ukoliko dodirujete krv drugih osoba (ovo se naročito odnosi na osobe zaposlene u zdravstvenim ustanovama)

-ukoliko ste zavisnik od psihoaktivnih supstanci ne delite sa drugima igle za primenu droga, kao ni pribor za ušmrkivanje jer se virus može preneti i preko oštećene sluznice

- ukoliko često menjate seksualne partnere ili imate rizične seksualne odnose koristite prezervative tokom seksa

- budite prethodno sigurni da Vam se bilo kakva tetovaža ili pirsing rade sa sterilnim alatima

- budite prethodno sigurni da Vam se tretmani kod pedikira i manikira rade sa sterilisanim alatima (makazice za nokte, gurači zanoktica, cangle, turpije…)

- ukoliko ste u mogućnosti informišite se da li su instrumenti kod Vašeg stomatologa pravilno sterilisani

- ukoliko ste oboleli od hepatitisa C ne donirajte krv ili krvne derivate.

Hepatitis B i C ne možete dobiti socijalnim kontaktom; rukovanjem sa zaraženom osobom, grljenjem zaražene osobe ili sedenjem pored zaražene osobe.

ŠTA AKO IMAM HEPATITIS?

Hepatitis možete otkriti na više načina. Retko Vas na potrebu da se obratite lekaru navedu određeni simptomi ili stanje organizma i tada će Vas lekar opšte medicine kome se obratite uputiti na potrebne pretrage ili kod specijaliste infektologa, gastroenetorologa ili hepatologa.

Medjutim , ova bolest se najčešće otkriva sasvim slučajno: ukoliko ste dobrovoljni davalac krvi, Vaša se krv testira na viruse hepatitisa B i C i na taj način se može ustanoviti prisustvo antitela što upućuju na to da ste infcirani jednim od ova dva virusa. U tom slučaju dobićete samo informaciju o razultatima nalaza.

Na isti način ćete dobiti informaciju o prisustvu virusa u Vašem organizmu ukoliko date krv u slučaju da je neophodna pri operaciji ili transfuziji nekom Vašem obolelom srodniku ili prijatelju.

Treći način je kada (ukoliko ste posumnjali da ste bili u kontatku sa zaraženom krvlju) izvršite proveru samoinicijativno u privatnoj laboratoriji ili prilikom organizovanih besplatih testiranja na hepatitis B I C.

Kada na navedene načine saznate da ste pozitivni na testiranje obavezno se javite prvo Vašem lekaru opšte medicine. Ukoliko živite u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu ili Nišu gde postoje referentne ustanove za lečenje hepatitisa, Vaš lekar će Vam najverovatnije dati uput za te ustanove.

Ukoliko u Vašem gradu postoji infektivna ambulanta pri bolnici od lekara opšte medicine dobićete uput za infektologa koji će Vas uputiti na osnovne biohemijske pretrage i ultrazvučni pregled jetre. Tada će Vaš infektolog na osnovu dobijenih rezultata odlučiti da li je neophodno da Vas pošalje u neku referntnu ustanovu u kojoj se obavlja lečenje hepatitisa.

U slučaju da u Vašem mestu ne postoji infektivna ambulanta Vaš odabrani lekar opšte medicine bi trebalo da Vas uputi u najbliži grad u kome postoji takva ambulanta.

Dakle, obavezno se sa pozitivnim nalazom testiranja krvi na hepatitise B ili C, prvo javite Vašem odabranom lekaru opšte medicine. Svaki pozitivan nalaz ne podrazumeva da je Vama neophodno lečenje, ali o tome će odlučiti lekar specijalista.

Hepatitis predstavlja opterećenje za vašu jetru. Pobrinite se da vaše životne navike prilagodite toj činjenici. Posavetujte se sa lekarom kojih bi se pravila u ishrani i navikama trebalo da pridržavate.

Takođe pobrinite se da svojim ponašanjem ne ugrozite druge ljude iz vaše okoline. Odvojite svoj pribor za ličnu higijenu (četkica za zube, makazice, brijač…). Ukoliko ste korisnik psihoaktivnih supsanci ne delite iglu i ostali pribor sa drugima. Obavezno koristite kondom pri seksualnim kontaktima.

Obavezno upozorite svakoga ko može doći u kontakt sa vašom krvlju (stomatologa, medicinsko osoblje, pedikira , manikira , osobe koje će Vam raditi pirsing ili tetovažu….) o svojoj bolesti kako bi preduzeli neophodne mere zaštite.

NAJČEŠĆA PITANJA O HEPATITISU A

Šta je hepatitis A?

Hepatitis A je zapaljenje jetre izazvano hepatitis A virusom.

Ko može dobiti hepatitis A?

osobe koje putuju u zemlje za visokom zastupljenošću hepatitisa A
osobe koje žive sa nekim ko ima hepatitis A
korisnici droga
muškarci koji stupaju u seks sa muškarcima.

Kako se mogu zaraziti hepatitis A virusom?

konzumirate hranu koju je pripremila zaražena osoba koja nije oprala ruke nakon korišćenja toaleta
pijete zaraženu vodu ili konzumirate hranu opranu u zaraženoj vodi (npr. sveže salate)
stavite u usta prst ili bilo koji objekat koji je bio u dodiru sa stolicom zaražene osobe
imate bliži lični kontakt sa zaraženom osobom – putem seksa ili brigom o nekome ko je oboleo.

Kako ne mogu dobiti hepatitis A?

neko kija ili kašlje na vas
sedite pored osobe koja ima hepatitis A
grlite zaraženu osobu.

Koji su simptomi hepatitisa A?

Deca mlađa od 6 godina najčešće nemaju simptome.
Starija deca i odrasli najčešće imaju blage, simptome nalik gripu uključujući:

umor
stomačne tegobe
povišenu temperaturu
gubitak apetita
proliv
bledu stolicu
žućkastu obojenost kože i očiju koja se naziva žutica.

Kako se postavlja dijagnoza hepatitisa A?

Uzimanjem krvi i testiranjem dokazuje se hepatitis A ili neka druga vrsta hepatitisa.

Kako se leči hepatitis A?

Ne postoji posebna terapija za lečenje hepatitisa A. Savetuje se odmaranje i izbegavanje alkoholnih pića koja škode jetri. Lekar Vam može preporučiti lekove za olakšanje simptoma. Ukoliko simptomi potraju, posebno ukoliko ste starija osoba, neophodno je da se ponovo javite lekaru.

Nakon oporavka, sticanjem imuniteta, Vaše telo je naučilo da se bori protiv budućih hepatitis A infekcija. Međutim, ono nije zaštićeno od drugih vrsta hepatitisa.

Kako mogu izbeći infekciju hepatitisom A?

Hepatitis A možete izbeći dobijanjem hepatitis A vakcine.

Vakcine su lekovi koji Vas štite od određenih bolesti tako što uče telo da napada određene mikroorganizme. Vakcina protiv hepatitisa A sadrži hemijskim putem ubijen virus hepatitisa A protiv koga onda naše telo uči da se bori, bez prolaska kroz simptome prave bolesti.

Vakcina protiv hepatitisa A se primenjuje počev od 1 godine starosti, a za vakcinaciju deteta treba se prethodno konsultovati sa dečijim lekarom.

Kome se preporučuje vakcinacija protiv hepatitisa A?

Vakcinacija protiv hepatitisa A se preporučuje:

a) odraslima sa povišenim rizikom od hepatitisa A

stanovništvu u krajevima sa postojećim epidemijama hepatitisa A
osobama koje putuju u zemlje za visokom zastupljenošću hepatitisa A
osobama koje žive sa nekim ko ima hepatitis A
korisnicima droga
muškarcima koji stupaju u seks sa muškarcima

b) osobama sa hroničnim bolestima jetre
c) zdravstvenim radnicima
d) radnicima u proizvodnji, prometu i pripremi hrane
e) radnici zaposlenim u komunalnim preduzećima (zbog kontakta sa vodom zaraženom fekalnim materijama)
b) osobama koje žive u zatvorenim zajednicama (zbog lakšeg širenja infekcije)

Ukoliko putujete u zemlje sa većom učestalošću hepatitisa A, najbolje je obaviti vakcinaciju pre puta u inostranstvo.

Takođe, tokom putovanja možete da zaštitite sebe i druge od hepatitisa A:

čestim pranjem ruku toplom vodom i sapunom nakon korišćenja toaleta ili menjanja pelena kao i pre pripremanja hrane i jela
korišćenjem flaširane vode za piće, pravljenje leda i pranje voća i povrća.

Šta da radim ako mislim da sam bio u kontaku sa hepatitis A virusom?

Ukoliko mislite da ste bili u kontaku sa hepatitis A virusom odmah se javite Vašem lekaru. Primena leka koji se naziva imunoglobulin (serum) može da Vas zaštiti ukoliko se primeni ubrzo nakon kontakta sa virusom.

Hepatitis A – Šta treba zapamtiti?

Hepatitis A je bolest jetre izazvana virusom hepatitisa A.
Svako može dobiti hepatitis A, ali su neke grupe u povećanom riziku.
Hepatitis A se prenosi kontaktom sa stolicom zaraženih osoba.
Hepatitis A može uzrokovati blage, simptome slične gripu.
Od hepatitisa A se možete zaštititi dobijanjem hepatitis A vakcine.
Javite se Vašem lekaru ako mislite da ste bili u kontaktu sa hepatitis A virusom.

NAJČEŠĆA PITANJA O HEPATITISU B

Šta je hepatitis B?

Hepatitis B je bolest jetre izazvana hepatitis B virusom. Hepatitis B virus je 50-100 puta zarazniji od HIV virusa (izazivača side).

Ko može dobiti hepatitis B?

Novorođenu decu majki zaraženih hepatitisom B
Osobe koje žive sa obolelim od hepatitisa B
Stanovnike delova sveta gde je hepatitis B visoko zastupljen
Osobe koje su na poslu u kontaktu sa krvlju
Osobe na hemodijalizi
Osobe sa više od jednog seksualnog partnera u poslednjih 6 meseci
Osobe sa istorijom polno prenosivih bolesti
Intravenski korisnici droga
Muškarci koji stupaju u seksualne odnose sa muškarcima
Osobe obolele od hemofilije

Kako mogu dobiti hepatitis B?

Hepatitis B možete dobiti kontaktom sa krvlju zaražene osobe, spermom, ili drugim telesnim tečnostima.

Hepatitis B možete dobiti:

tokom rođenja – od majke zaražene hepatitisom B
seksom sa zaraženom osobom
tetoviranjem ili pirsingom nesterilnim alatima koji su korišćeni kod zaraženih osoba
slučajnim ubodom na iglu koju je koristila zaražena osoba
korišćenjem brijača ili četkice za zube zaražene osobe
deljenjem iste igle za drogu sa zaraženom osobom
prilikom hirurških i stomatoloških intervencija nesterilisanim ili nedovoljno sterilisanim instrumentima

Kako ne mogu dobiti hepatitis B ?

rukovanjem sa zaraženom osobom
grljenjem zaražene osobe
sedenjem pored zaražene osobe

Koji su simptomi hepatitisa B?

Hepatitis B obično nema simptoma.

Odrasli i deca starija od 5 godina ponekad imaju jedan ili više od sledećih simptoma:

žućkastu boju kože i očiju (žutica)
produženo vreme neophodno za zaustavljanje krvarenja
oticanje stomaka ili zglobova
lako stvaranje modrica
umor
stomačne tegobe
povišenu temperaturu
gubitak apetita
proliv
bledu stolicu
tamnožutu mokraću

Šta je hronični hepatitis B?

Hepatitis B postaje hroničan kada telo ne može da se oslobodi hepatitis B virusa. Deca, naročito dojenčad, su u većoj opasnosti od nastanka hroničnog hepatitisa B, koji obično nema simptome dok se ne pojave znaci oštećenja jetre.

Bez lečenja, hronični hepatitis B može da izazove stvaranje ožiljaka na jetri (takozvanu cirozu jetre), karcinom jetre i otkazivanje jetre.

Simptomi ciroze uključuju:

žućkastu boju kože i očiju (žutica)
produženo vreme neophodno za zaustavljanje krvarenja
oticanje stomaka ili zglobova
umor
mučninu
slabost
gubitak apetita
gubitak telesne mase
pojavu krvnih sudova paukolikog oblika na koži koji se nazivaju angiomi

Kako se postavlja dijagnoza hepatitisa B?

Hepatitis B se dijagnostikuje putem krvi, čime se takođe dokazuje prisustvo hroničnog hepatitisa B ili neke druge vrste hepatitisa.

Ukoliko posumnja na hepatitis B, Vaš lekar može predložiti uzimanje biopsije jetre. Biopsija jetre je test kojim se utvrđuje stepen oštećenja jetre. Lekar koristi iglu kojom uzima uzorak jetre koji se onda posmatra pod mikroskopom.

Kako se leči hepatitis B?

Hepatitis B se najčešće ne leči ukoliko ne postane hroničan.

Hronični hepatitis B se leči lekovima koji usporavaju ili zaustavljaju oštećenje jetre izazvano hepatitis B virusom. Dužina tretmana varira.
Vaš lekar će se odlučiti za lek ili kombinaciju lekova i pratiće simptome kako bi se uverio da terapija daje rezultate.

Lekovi koji se primenjuju korz injekcije su:

interferon
peginterferon

Lekovi koji se piju su:

lamivudin
telbivudin
adefovir
entekavir

Transplantacija jetre:

Transplantacija jetre može biti neophodna ukoliko hronični hepatitis B izazove otkazivanje jetre. Tokom transplantacije, bolesna jetra se zamenjuje sa zdravom jetrom donatora.
Lekovi koji se primenjuju nakon operacije mogu sprečiti povratak hepatitisa B

Kako mogu da izbegnem infekciju hepatitisom B ?

Hepatitis B se može izbeći primenom hepatitis B vakcine.

Vakcine su lekovi koji Vas štite od određenih bolesti tako što uče telo da napada određene mikroorganizme. Vakcina protiv hepatitisa B uči Vaše telo kako da napadne hepatitis B virus

Da li treba da se vakcinišem protiv hepatitisa B ?

Vakcinu protiv hepatitisa B treba da prime odrasli u povećanom riziku kao i sva deca. Ne postoji minimalna starost, već se vakcina može primeniti od rođenja. Vakcina protiv hepatitisa B je sigurna za primenu kod trudnica.

Vakcinacija protiv hepatitisa B se preporučuje kod:

a) Osoba u povišenom riziku

Novorođene dece
Osoba koje žive sa obolelim od hepatitisa B
Stanovnika delova sveta gde je hepatitis B visoko zastupljen
Osoba koje su na poslu u kontaktu sa krvlju
Osoba na hemodijalizi
Osoba sa više od jednog seksualnog partnera u poslednjih 6 meseci
Osoba sa istorijom polno prenosivih bolesti
Intravenskih korisnika droga
Muškaraca koji stupaju u seksualne odnose sa muškarcima

b) osoba u profesionalnom riziku od kontakta sa hepatitis B virusom

Zdravstvenih radnika
Stomatologa
Policije i zatvorskog osoblja
Vatrogasaca
Radnika hitne medicinske pomoći
Radnika zaposlenih u komunalnim preduzećima (kanalizacija, otpad)

c) putnika u međunarodnom saobraćaju

Putovanje u zemlje sa visokom ili umerenom zastupljenošću hepatitisa (Azija, Afrika, Latinska Amerika) povećalo se tokom poslednjih godina – sa procenom da 1/3 putnika iz Evrope posećuje ova područja.

Putovanja u ova područja nose određeni rizik od nastanka hepatitis B infekcije pri čemu veliki broj ovih putnika nije zaštićen vakcinacijom.

Grupa Evropskih eksperata za putničku medicinu je 2005. godine donela zvaničan stav u vezi vakcinacije protiv hepatitisa prilikom putovanja.

Osnovne poruke ovog stava odnose se na vakcinaciju protiv hepatitisa A i B namenjenu

Tokom putovanja u određene destinacije (Istočna i Južna Evropa, i vanevropski Mediteran - lista od 27 zemalja - uključujući Tunis, Maroko, Tursku i Egipat)
U područja srednje i visoke zastupljenosti
Uz napomenu da ne postoje zemlje “bez rizika”, kao i da je potreba za vakcinacijom nezavisna od dužine boravka u tim oblastima.

Koji su dodatni načini zaštite od hepatitisa B ?

Dodatno, sebe i druge od hepatitisa B možete zaštititi ukoliko:

koristite prezervative tokom seksa
ne delite sa drugima igle za primenu droga
nosite rukavice, ukoliko dodirujete krv drugih osoba
ne pozajmljujete četkicu za zube, brijač, ili bilo šta drugo od pribora lične higijene što bi moglo da sadrži krv druge osobe
budite prethodno sigurni da Vam se bilo kakva tetovaža ili pirsing rade sa sterilnim alatima
ne donirajte krv ili krvne derivate ako imate hepatitis B

Šta da radim ako mislim da sam bio izložen virusu hepatitisa B?

Idite odmah kod Vašeg lekara ako mislite da ste bili izloženi virusu hepatitisa B. Prva vakcina protiv u kombinaciji sa lekom koji se naziva hepatitis B imunoglobulin može sprečiti razvoj bolesti.
Dodatno, vakcina protiv hepatitisa B istovremeno štiti i protiv hepatitis D virusa, zato što je virusu hepatitisa D neophodan prisutan hepatitis B virus da bi mogao da se razmnožava u organizmu.

Ako ste u povišenom riziku od hepatitisa B, testirajte se. Mnogi ljudi ne znaju da su zaraženi. Rana dijagnoza i lečenje mogu sprečiti oštećenje jetre

Hepatitis B - Šta treba zapamtiti ?

Hepatitis B je bolest jetre uzrokovana hepatitis B virusom.

Svako može dobiti hepatitis B, ali su neke osobe u povišenom riziku.

Hepatitis B možete dobiti kroz kontakt sa krvlju zaražene osobe, spremom, ili putem drugih telesnih tečnosti.

Hepatitis B obično nema simptoma.

Odrasli i deca starije od 5 godina mogu imati žuticu ili druge simptome.

Hepatitis B se najčešće ne leči ukoliko se ne postane hroničan.

Hepatitis B je hroničan kada telo ne može da se oslobodi hepatitis B virusa.

Deca, naročito dojenčad, su u većem riziku od nastanka hroničnog hepatitisa B.

Hronični hepatitis B se tretira lekovima koji usporavaju ili zaustavljaju oštećenje jetre izazvano hepatitis B virusom.

Od hepatitisa B se možete zaštititi dobijanjem hepatitisa B vakcine.

Javite se odmah Vašeg lekaru ako mislite da ste bili izloženi hepatitis B virusu.

Ako ste na u povišenom riziku od hepatitisa B, testirajte se. Mnogi ljudi ne znaju da su zaraženi. Rana dijagnoza i lečenje mogu sprečiti oštećenje jetre.

NAJČEŠĆA PITANJA O HEPATITISU C

Šta je hepatitis C?

Hepatitis C je bolest jetre izazvana hepatitis C virusom. Hepatitis C virus je 10 puta zarazniji od HIV virusa (izazivača side). Postoji 6 osnovnih tipova hepatitisa C (1, 2, 3, 4, 5, 6) i više od 74 podtipova.

Ko može dobiti hepatitis C?

Svako može dobiti hepatitis C, ali su neke osobe u povišenom riziku, uključujući:

osobe koje su primale transfuzije krvi I krvnih derivata pre 1994. godine
osobe koje žive sa obolelim od hepatitisa C
osobe koje boluju od hemofilije
osobe koje su na poslu u kontaktu sa krvlju (zdravstveni radnici ,stomatolozi , policija i zatvorsko osoblje, vatrogasci, radnici hitne medicinske pomoći)
osobe na hemodijalizi
promiskuitetne osobe tj. osobe koje često menjaju seksualne partnere
korisnici psihoaktvinih supstanci (narkomani) bilo da ih koriste intravenski ili ušmrkivanjem
muškarci koji stupaju u seksualne odnose sa muškarcima
sadašnji i bivši zatvorenici
deca majki obolelih od hepatitisa C.

Koje su rizične situacije u kojima se mogu zaraziti virusom hepatitisa C?

Hepatitsom C se možete zaraziti svaki put kada dođete u kontakt sa zaraženom krvlju ukoliko i sami imate otvorenu ranu ili oštećenje sluzokože. U rizične situacije spadaju:

pirsing I tetovaža
depilacija, tretmani kod pedikira i manikira
hirurške, stomatološke i endoskopske intervencije obavljene nesterilisanim ili nedovoljno sterilisanim instrumentima,
ako ste koristili sredstva za ličnu higijenu (četkica za zube, makazice, brijač) osobe obolele od hepatitisa C.

Kako ne mogu dobiti hepatitis C?

Hepatitis C ne možete dobiti:

rukovanjem sa zaraženom osobom
grljenjem zaražene osobe
sedenjem pored zaražene osobe.

Koji su simptomi hepatitisa C?

Hepatitis C obično nema simptoma, ali ukoliko primetite neke od sledećih simptoma, moguće je ste se zarazili:

umor, slabost, malaksalost, nesanica/pospanost, neraspoloženje
mučnina, gađenje, povraćanje, dijareja, ređe zatvor, gubitak apetita, naduvenost trbuha, bol pod desnim rebarn im lukom
subfebrilna, ređe febrilna temperatura, znojenje, bolovi u mišićima i zglobovima
urtikarijalna ospa praćena svrabom
produženo vreme neophodno za zaustavljanje krvarenja
lako stvaranje modrica
bledu stolicu
tamnožutu mokraću.

Šta je hronični hepatitis C?

Hepatitis C postaje hroničan kada telo ne može da se oslobodi hepatitis C virusa.

Bez lečenja, hronični hepatitis C može da izazove stvaranje ožiljaka na jetri (takozvanu cirozu jetre), karcinom jetre i otkazivanje jetre.

Simptomi ciroze uključuju:

žućkastu boju kože i očiju (žutica)
produženo vreme neophodno za zaustavljanje krvarenja
oticanje stomaka ili zglobova
umor
mučninu
slabost
gubitak apetita
gubitak telesne mase
pojavu krvnih sudova paukolikog oblika na koži koji se nazivaju angiom.

Kako se postavlja dijagnoza hepatitisa C?

Hepatitis C se dijagnostikuje putem krvi, čime se takođe dokazuje prisustvo hroničnog hepatitisa C ili neke druge vrste hepatitisa.

Ukoliko posumnja na hepatitis C , Vaš lekar može predložiti uzimanje biopsije jetre. Biopsija jetre je test kojim se utvrđuje stepen oštećenja jetre. Lekar koristi iglu kojom uzima uzorak jetre koji se onda posmatra pod mikroskopom.

Kako se leči hepatitis C?

Hepatitis C se najčešće leči ukoliko postane hroničan.

Hronični hepatitis C se leči lekovima koji usporavaju ili zaustavljaju oštećenje jetre izazvano hepatitis C virusom i koji treba da dovedu do potpunog izbacivanja virusa iz organizma. Dužina tretmana zavisi od tipa hepatitis C, tako da se tip 2 i 3 leče 24 sedmice, a 1 i 4, 48 sedmica.

Vaš lekar će se odlučiti za lek ili kombinaciju lekova i pratiće simptome kako bi se uverio da terapija daje rezultate.

Lekovi koji se primenjuju kroz injekcije su:

interferon
peginterferon (pegilovani interferon alfa 2a i pegilovani interferon alfa 2b).

Lek koji se pije u kombinaciji sa injekcijama je ribavirin.

Transplantacija jetre:

Transplantacija jetre može biti neophodna ukoliko hronični hepatitis C izazove otkazivanje jetre. Tokom transplantacije, bolesna jetra se zamenjuje sa zdravom jetrom donatora.

Kako mogu da izbegnem infekciju hepatitisom C?

Za hepatitis C još uvek ne postoji vakcina, tako da je jedina mera prevencije sprečavanje kontakta sa virusom. Za razliku od hepatitisa B, nakon preležanog hepatitisa C ne postoji imunitet i moguća je ponovna infekcija istim genotipom virusa, pa je podizanje nivoa svesti ljudi o ovoj bolesti za sada glavno sredstvo prevencije.

Da li treba da se vakcinišem protiv hepatitisa B?

Ukoliko ste oboleli od hepatitisa C obavezno se vakcinišite protiv hepatitisa B, jer koinfekcija ova dva virusa može dovesti do fatalnih komplikacija.

Koji su dodatni načini zaštite od hepatitisa C?

koristite prezervative tokom seksa
ne delite sa drugima igle za primenu droga
nosite rukavice, ukoliko dodirujete krv drugih osoba
ne pozajmljujete četkicu za zube, brijač, ili bilo šta drugo od pribora lične higijene što bi moglo da sadrži krv druge osobe
budite prethodno sigurni da Vam se bilo kakva tetovaža ili pirsing rade sa sterilnim alatima
ne donirajte krv ili krvne derivate ako imate hepatitis C

Šta da radim ako mislim da sam bio izložen virusu hepatitisa C?

Idite odmah kod Vašeg lekara ako mislite da ste bili izloženi virusu hepatitisa C ili ukoliko imate neki od navedenih simptoma.

Ako ste u povišenom riziku od hepatitisa C,TESTIRAJTE SE!!! Mnogi ljudi ne znaju da su zaraženi. Rana dijagnoza i lečenje mogu sprečiti oštećenje jetre.

Šta treba zapamtiti ?

Hepatitis C je bolest jetre uzrokovana hepatitis C virusom.

Svako može dobiti hepatitis C, ali su neke osobe u povišenom riziku.

Hepatitis C možete dobiti kroz kontakt sa krvlju zaražene osobe, spermom ili putem drugih telesnih tečnosti.

Hepatitis C obično nema simptoma.

Hepatitis C se najčešće ne leči ukoliko se ne postane hroničan.

Hepatitis C je hroničan kada telo ne može da se oslobodi hepatitis C virusa.

Hronični hepatitis C se tretira lekovima koji usporavaju ili zaustavljaju oštećenje jetre izazvano hepatitis C virusom, uz mogućnost potpunog izbacivanja virusa iz organizma.

Od hepatitisa C se možete zaštititi zdravim životnim stilom i izbegavanjem navedenih rizika

Ako mislite da ste bili izloženi hepatitis C virusu odmah se javite Vašem lekaru.

Ako ste na u povišenom riziku od hepatitisa C, testirajte se. Mnogi ljudi ne znaju da su zaraženi. Rana dijagnoza i lečenje mogu sprečiti oštećenje jetre.