Hepatitis A je zapaljenje jetre izazvano hepatitis A virusom.

Svako može dobiti hepatitis A, ali su neke osobe u povećanom riziku:

• osobe koje putuju u zemlje za visokom zastupljenošću hepatitisa A
• osobe koje žive sa nekim ko ima hepatitis A
• korisnici droga
• muškarci koji stupaju u seks sa muškarcima.

Hepatitis A se može dobiti u kontaktu sa stolicom zaražene osobe.

Hepatitis A možete dobiti ako:

• konzumirate hranu koju je pripremila zaražena osoba koja nije oprala ruke nakon korišćenja toaleta
• pijete zaraženu vodu ili konzumirate hranu opranu u zaraženoj vodi (npr. sveže salate)
• stavite u usta prst ili bilo koji objekat koji je bio u dodiru sa stolicom zaražene osobe
• imate bliži lični kontakt sa zaraženom osobom – putem seksa ili brigom o nekome ko je oboleo.

Hepatitis A ne možete dobiti ako:

• neko kija ili kašlje na vas
• sedite pored osobe koja ima hepatitis A
• grlite zaraženu osobu.

Deca mlađa od 6 godina najčešće nemaju simptome.
Starija deca i odrasli najčešće imaju blage, simptome nalik gripu uključujući:

• umor
• stomačne tegobe
• povišenu temperaturu
• gubitak apetita
• proliv
• bledu stolicu
• žućkastu obojenost kože i očiju koja se naziva žutica.

Uzimanjem krvi i testiranjem dokazuje se hepatitis A ili neka druga vrsta hepatitisa.

Ne postoji posebna terapija za lečenje hepatitisa A. Savetuje se odmaranje i izbegavanje alkoholnih pića koja škode jetri. Lekar Vam može preporučiti lekove za olakšanje simptoma. Ukoliko simptomi potraju, posebno ukoliko ste starija osoba, neophodno je da se ponovo javite lekaru.

Nakon oporavka, sticanjem imuniteta, Vaše telo je naučilo da se bori protiv budućih hepatitis A infekcija. Međutim, ono nije zaštićeno od drugih vrsta hepatitisa.

Hepatitis A možete izbeći dobijanjem hepatitis A vakcine.

Vakcine su lekovi koji Vas štite od određenih bolesti tako što uče telo da napada određene mikroorganizme. Vakcina protiv hepatitisa A sadrži hemijskim putem ubijen virus hepatitisa A protiv koga onda naše telo uči da se bori, bez prolaska kroz simptome prave bolesti.

Vakcina protiv hepatitisa A se primenjuje počev od 1 godine starosti, a za vakcinaciju deteta treba se prethodno konsultovati sa dečijim lekarom.

Vakcinacija protiv hepatitisa A se preporučuje:

a) odraslima sa povišenim rizikom od hepatitisa A

• • stanovništvu u krajevima sa postojećim epidemijama hepatitisa A
  • osobama koje putuju u zemlje za visokom zastupljenošću hepatitisa A
  • osobama koje žive sa nekim ko ima hepatitis A
  • korisnicima droga
  • muškarcima koji stupaju u seks sa muškarcima

b) osobama sa hroničnim bolestima jetre
c) zdravstvenim radnicima
d) radnicima u proizvodnji, prometu i pripremi hrane
e) radnici zaposlenim u komunalnim preduzećima (zbog kontakta sa vodom zaraženom fekalnim materijama)
b) osobama koje žive u zatvorenim zajednicama (zbog lakšeg širenja infekcije)

Ukoliko putujete u zemlje sa većom učestalošću hepatitisa A, najbolje je obaviti vakcinaciju pre puta u inostranstvo.

Takođe, tokom putovanja možete da zaštitite sebe i druge od hepatitisa A:

• čestim pranjem ruku toplom vodom i sapunom nakon korišćenja toaleta ili menjanja pelena kao i pre pripremanja hrane i jela
• korišćenjem flaširane vode za piće, pravljenje leda i pranje voća i povrća.

Ukoliko mislite da ste bili u kontaku sa hepatitis A virusom odmah se javite Vašem lekaru. Primena leka koji se naziva imunoglobulin (serum) može da Vas zaštiti ukoliko se primeni ubrzo nakon kontakta sa virusom.

• Hepatitis A je bolest jetre izazvana virusom hepatitisa A.
• Svako može dobiti hepatitis A, ali su neke grupe u povećanom riziku.
• Hepatitis A se prenosi kontaktom sa stolicom zaraženih osoba.
• Hepatitis A može uzrokovati blage, simptome slične gripu.
• Od hepatitisa A se možete zaštititi dobijanjem hepatitis A vakcine.
• Javite se Vašem lekaru ako mislite da ste bili u kontaktu sa hepatitis A virusom.

Hepatitis B je bolest jetre izazvana hepatitis B virusom. Hepatitis B virus je 50-100 puta zarazniji od HIV virusa (izazivača side).

Svako može dobiti hepatitis B, ali su neke osobe u povišenom riziku, uključujući:

• Novorođenu decu majki zaraženih hepatitisom B
• Osobe koje žive sa obolelim od hepatitisa B
• Stanovnike delova sveta gde je hepatitis B visoko zastupljen
• Osobe koje su na poslu u kontaktu sa krvlju
• Osobe na  hemodijalizi
• Osobe sa više od jednog seksualnog partnera u poslednjih 6 meseci
• Osobe sa istorijom polno prenosivih bolesti
• Intravenski korisnici droga
• Muškarci koji stupaju u seksualne odnose sa muškarcima
• Osobe obolele od hemofilije

Hepatitis B možete dobiti kontaktom sa krvlju zaražene osobe, spermom, ili drugim telesnim tečnostima.

Hepatitis B možete dobiti:

• tokom rođenja – od majke zaražene hepatitisom B
• seksom sa zaraženom osobom
• tetoviranjem ili pirsingom nesterilnim alatima koji su korišćeni kod zaraženih osoba
• slučajnim ubodom na iglu koju je koristila zaražena osoba
• korišćenjem brijača ili četkice za zube zaražene osobe
• deljenjem iste igle za drogu sa zaraženom osobom
• prilikom hirurških i stomatoloških intervencija nesterilisanim ili nedovoljno sterilisanim instrumentima

Hepatitis B ne možete dobiti:

• rukovanjem sa zaraženom osobom
• grljenjem zaražene osobe
• sedenjem pored zaražene osobe

Hepatitis B obično nema simptoma.

Odrasli i deca starija od 5 godina ponekad imaju jedan ili više od sledećih simptoma:

• žućkastu boju kože i očiju (žutica)
• produženo vreme neophodno za zaustavljanje krvarenja
• oticanje stomaka ili zglobova
• lako stvaranje modrica
• umor
• stomačne tegobe
• povišenu temperaturu
• gubitak apetita
• proliv
• bledu stolicu
• tamnožutu mokraću

Hepatitis B postaje hroničan kada telo ne može da se oslobodi hepatitis B virusa. Deca, naročito dojenčad, su u većoj opasnosti od nastanka hroničnog hepatitisa B, koji obično nema simptome dok se ne pojave znaci oštećenja jetre.

Bez lečenja, hronični hepatitis B može da izazove stvaranje ožiljaka na jetri (takozvanu cirozu jetre), karcinom jetre i otkazivanje jetre.

Simptomi ciroze uključuju:

• žućkastu boju kože i očiju (žutica)
• produženo vreme neophodno za zaustavljanje krvarenja
• oticanje stomaka ili zglobova
• umor
• mučninu
• slabost
• gubitak apetita
• gubitak telesne mase
• pojavu krvnih sudova paukolikog oblika na koži koji se nazivaju angiomi

Hepatitis B se dijagnostikuje putem krvi, čime se takođe dokazuje prisustvo hroničnog hepatitisa B ili neke druge vrste hepatitisa.

Ukoliko posumnja na hepatitis B, Vaš lekar može predložiti uzimanje biopsije jetre. Biopsija jetre je test kojim se utvrđuje stepen oštećenja jetre. Lekar koristi iglu kojom uzima uzorak jetre koji se onda posmatra pod mikroskopom.

Hepatitis B se najčešće ne leči ukoliko ne postane hroničan.

Hronični hepatitis B se leči lekovima koji usporavaju ili zaustavljaju oštećenje jetre izazvano hepatitis B virusom. Dužina tretmana varira.
Vaš lekar će se odlučiti za lek ili kombinaciju lekova i pratiće simptome kako bi se uverio da terapija daje rezultate.

Lekovi koji se primenjuju korz injekcije su:

• interferon
• peginterferon

Lekovi koji se piju su:

• lamivudin
• telbivudin
• adefovir
• entekavir

Transplantacija jetre:

Transplantacija jetre može biti neophodna ukoliko hronični hepatitis B izazove otkazivanje jetre. Tokom transplantacije, bolesna jetra se zamenjuje sa zdravom jetrom donatora.
Lekovi koji se primenjuju nakon operacije mogu sprečiti povratak hepatitisa B

Hepatitis B se može izbeći primenom hepatitis B vakcine.

Vakcine su lekovi koji Vas štite od određenih bolesti tako što uče telo da napada određene mikroorganizme. Vakcina protiv hepatitisa B uči Vaše telo kako da napadne hepatitis B virus.

Vakcinu protiv hepatitisa B treba da prime odrasli u povećanom riziku kao i sva deca. Ne postoji minimalna starost, već se vakcina može primeniti od rođenja. Vakcina protiv hepatitisa B je sigurna za primenu kod trudnica.

Vakcinacija protiv hepatitisa B se preporučuje kod:

a) Osoba u povišenom riziku

• Novorođene dece
• Osoba koje žive sa obolelim od hepatitisa B
• Stanovnika delova sveta gde je hepatitis B visoko zastupljen
• Osoba koje su na poslu u kontaktu sa krvlju
• Osoba na  hemodijalizi
• Osoba sa više od jednog seksualnog partnera u poslednjih 6 meseci
• Osoba sa istorijom polno prenosivih bolesti
• Intravenskih korisnika droga
• Muškaraca koji stupaju u seksualne odnose sa muškarcima

b) osoba u profesionalnom riziku od kontakta sa hepatitis B virusom

• Zdravstvenih radnika
• Stomatologa
• Policije i zatvorskog osoblja
• Vatrogasaca
• Radnika hitne medicinske pomoći
• Radnika zaposlenih u komunalnim preduzećima (kanalizacija, otpad)

c) putnika u međunarodnom saobraćaju

Putovanje u zemlje sa visokom ili umerenom zastupljenošću hepatitisa (Azija, Afrika, Latinska Amerika) povećalo se tokom poslednjih godina – sa  procenom da 1/3 putnika iz Evrope posećuje ova područja.

Putovanja u ova područja nose određeni rizik od nastanka hepatitis B infekcije pri čemu veliki broj ovih putnika nije zaštićen vakcinacijom.

Grupa Evropskih eksperata za putničku medicinu je 2005. godine donela zvaničan stav u vezi vakcinacije protiv hepatitisa prilikom putovanja.

Osnovne poruke ovog stava odnose se na vakcinaciju protiv hepatitisa A i B namenjenu

• Tokom  putovanja u određene destinacije (Istočna i Južna Evropa, i vanevropski Mediteran - lista od 27 zemalja - uključujući Tunis, Maroko, Tursku i Egipat)
• U područja srednje i visoke zastupljenosti
• Uz napomenu da ne postoje zemlje “bez rizika”,  kao i da je potreba za vakcinacijom nezavisna od dužine boravka u tim oblastima.

Dodatno, sebe i druge od hepatitisa B možete zaštititi ukoliko:

• koristite prezervative tokom seksa
• ne delite sa drugima igle za primenu droga
• nosite rukavice, ukoliko dodirujete krv drugih osoba
• ne pozajmljujete četkicu za zube, brijač, ili bilo šta drugo od pribora lične higijene što bi moglo da sadrži krv druge osobe
• budite prethodno sigurni da Vam se bilo kakva tetovaža ili pirsing rade sa sterilnim alatima
• ne donirajte krv ili krvne derivate ako imate hepatitis B

Idite odmah kod Vašeg lekara ako mislite da ste bili izloženi virusu hepatitisa B. Prva vakcina protiv u kombinaciji sa lekom koji se naziva hepatitis B imunoglobulin može sprečiti razvoj bolesti.
Dodatno, vakcina protiv hepatitisa B istovremeno štiti i protiv hepatitis D virusa, zato što je virusu hepatitisa D neophodan prisutan hepatitis B virus da bi mogao da se razmnožava u organizmu.

Ako ste u povišenom riziku od hepatitisa B, testirajte se. Mnogi ljudi ne znaju da su zaraženi. Rana dijagnoza i lečenje mogu sprečiti oštećenje jetre.

Hepatitis B je bolest jetre uzrokovana hepatitis B virusom.

Svako može dobiti hepatitis B, ali su neke osobe u povišenom riziku.

Hepatitis B možete dobiti kroz kontakt sa krvlju zaražene osobe, spremom, ili putem drugih telesnih tečnosti.

Hepatitis B obično nema simptoma.

Odrasli i deca starije od 5 godina mogu imati žuticu ili druge simptome.

Hepatitis B se najčešće ne leči ukoliko se ne postane hroničan.

Hepatitis B je hroničan kada telo ne može da se oslobodi hepatitis B virusa.

Deca, naročito dojenčad, su u većem riziku od nastanka hroničnog hepatitisa B.

Hronični hepatitis B se tretira lekovima koji usporavaju ili zaustavljaju oštećenje jetre izazvano hepatitis B virusom.

Od hepatitisa B se možete zaštititi dobijanjem hepatitisa B vakcine.

Javite se odmah Vašeg lekaru ako mislite da ste bili izloženi hepatitis B virusu.

Ako ste na u povišenom riziku od hepatitisa B, testirajte se. Mnogi ljudi ne znaju da su zaraženi. Rana dijagnoza i lečenje mogu sprečiti oštećenje jetre.

Hepatitis C je bolest jetre izazvana hepatitis C virusom. Hepatitis C virus je 10 puta zarazniji od HIV virusa (izazivača side). Postoji 6 osnovnih tipova hepatitisa C (1, 2, 3, 4, 5, 6) i više od 74 podtipova.

Svako može dobiti hepatitis C, ali su neke osobe u povišenom riziku, uključujući:

• osobe koje su primale transfuzije krvi I krvnih derivata pre 1994. godine
• osobe koje žive sa obolelim od hepatitisa  C
• osobe koje boluju od hemofilije
• osobe koje su na poslu u kontaktu sa krvlju  (zdravstveni radnici ,stomatolozi , policija i zatvorsko osoblje, vatrogasci, radnici hitne medicinske pomoći)
• osobe na  hemodijalizi
• promiskuitetne osobe tj. osobe koje često menjaju seksualne partnere
• korisnici psihoaktvinih supstanci (narkomani) bilo da ih koriste intravenski ili ušmrkivanjem
• muškarci koji stupaju u seksualne odnose sa muškarcima
• sadašnji i bivši zatvorenici
• deca  majki obolelih od hepatitisa C.

Hepatitsom C se možete zaraziti svaki put kada dođete u kontakt sa zaraženom krvlju ukoliko i sami imate otvorenu ranu ili oštećenje sluzokože.  U rizične situacije spadaju:

• pirsing I tetovaža
• depilacija, tretmani kod pedikira i manikira
• hirurške, stomatološke i endoskopske intervencije obavljene nesterilisanim ili nedovoljno sterilisanim instrumentima,
• ako ste koristili sredstva za ličnu higijenu (četkica za zube, makazice, brijač) osobe obolele od hepatitisa C.

Hepatitis C ne možete dobiti:

• rukovanjem sa zaraženom osobom
• grljenjem zaražene osobe
• sedenjem pored zaražene osobe.

Hepatitis C obično nema simptoma, ali ukoliko primetite neke od sledećih simptoma, moguće je ste se zarazili:

• umor, slabost, malaksalost, nesanica/pospanost, neraspoloženje
• mučnina, gađenje, povraćanje, dijareja, ređe zatvor, gubitak apetita, naduvenost trbuha, bol pod desnim rebarn im lukom
• subfebrilna, ređe febrilna temperatura, znojenje, bolovi u mišićima i zglobovima
• urtikarijalna ospa praćena svrabom
• produženo vreme neophodno za zaustavljanje krvarenja
• lako stvaranje modrica
• bledu stolicu
• tamnožutu mokraću.

Hepatitis C postaje hroničan kada telo ne može da se oslobodi hepatitis C virusa.

Bez lečenja, hronični hepatitis C može da izazove stvaranje ožiljaka na jetri (takozvanu cirozu jetre), karcinom jetre i otkazivanje jetre.

Simptomi ciroze uključuju:

• žućkastu boju kože i očiju (žutica)
• produženo vreme neophodno za zaustavljanje krvarenja
• oticanje stomaka ili zglobova
• umor
• mučninu
• slabost
• gubitak apetita
• gubitak telesne mase
• pojavu krvnih sudova paukolikog oblika na koži koji se nazivaju angiom.

Hepatitis C se dijagnostikuje putem krvi, čime se takođe dokazuje prisustvo hroničnog hepatitisa C ili neke druge vrste hepatitisa.

Ukoliko posumnja na hepatitis C , Vaš lekar može predložiti uzimanje biopsije jetre. Biopsija jetre je test kojim se utvrđuje stepen oštećenja jetre. Lekar koristi iglu kojom uzima uzorak jetre koji se onda posmatra pod mikroskopom.

Hepatitis C se najčešće  leči ukoliko  postane hroničan.

Hronični hepatitis C se leči lekovima koji usporavaju ili zaustavljaju oštećenje jetre izazvano hepatitis C virusom i koji treba da dovedu do potpunog izbacivanja virusa iz organizma. Dužina tretmana zavisi od tipa hepatitis C, tako da se tip 2 i 3 leče 24 sedmice, a 1 i 4, 48 sedmica.

Vaš lekar će se odlučiti za lek ili kombinaciju lekova i pratiće simptome kako bi se uverio da terapija daje rezultate.

Lekovi koji se primenjuju kroz injekcije su:

• interferon
• peginterferon  (pegilovani interferon alfa 2a i pegilovani interferon alfa 2b).

Lek koji se pije u kombinaciji sa injekcijama je ribavirin.

Transplantacija jetre:

Transplantacija jetre može biti neophodna ukoliko hronični hepatitis C izazove otkazivanje jetre. Tokom transplantacije, bolesna jetra se zamenjuje sa zdravom jetrom donatora.

Za hepatitis C još uvek ne postoji vakcina, tako da je jedina mera prevencije sprečavanje kontakta sa virusom. Za razliku od hepatitisa B, nakon preležanog hepatitisa C ne postoji imunitet i moguća je ponovna infekcija istim genotipom virusa, pa je podizanje nivoa svesti ljudi o ovoj bolesti za sada glavno sredstvo prevencije.

Ukoliko ste oboleli  od hepatitisa C obavezno se vakcinišite protiv hepatitisa B, jer koinfekcija ova dva virusa može dovesti do fatalnih komplikacija.

Dodatno, sebe i druge od hepatitisa C možete zaštititi ukoliko:

• koristite prezervative tokom seksa
• ne delite sa drugima igle za primenu droga
• nosite rukavice, ukoliko dodirujete krv drugih osoba
• ne pozajmljujete četkicu za zube, brijač, ili bilo šta drugo od pribora lične higijene što bi moglo da sadrži krv druge osobe
• budite prethodno sigurni da Vam se bilo kakva tetovaža ili pirsing rade sa sterilnim alatima
• ne donirajte krv ili krvne derivate ako imate hepatitis C

Idite odmah kod Vašeg lekara ako mislite da ste bili izloženi virusu hepatitisa C ili ukoliko imate neki od navedenih simptoma.

Ako ste u povišenom riziku od hepatitisa C,TESTIRAJTE SE!!! Mnogi ljudi ne znaju da su zaraženi. Rana dijagnoza i lečenje mogu sprečiti oštećenje jetre.

Hepatitis C je bolest jetre uzrokovana hepatitis C virusom.

Svako može dobiti hepatitis C, ali su neke osobe u povišenom riziku.

Hepatitis C možete dobiti kroz kontakt sa krvlju zaražene osobe, spermom ili putem drugih telesnih tečnosti.

Hepatitis  C obično nema simptoma.

Hepatitis C se najčešće ne leči ukoliko se ne postane hroničan.

Hepatitis C je hroničan kada telo ne može da se oslobodi hepatitis C virusa.

Hronični hepatitis C se tretira lekovima koji usporavaju ili zaustavljaju oštećenje jetre izazvano hepatitis C virusom, uz mogućnost potpunog izbacivanja virusa iz organizma.

Od hepatitisa C se možete zaštititi  zdravim životnim stilom i izbegavanjem navedenih rizika.

Ako mislite da ste bili izloženi hepatitis C virusu odmah se javite Vašem lekaru.

Ako ste na u povišenom riziku od hepatitisa C, testirajte se. Mnogi ljudi ne znaju da su zaraženi. Rana dijagnoza i lečenje mogu sprečiti oštećenje jetre.