Udruženje pacijenata sa bolestima jetre - Hronos

  • Povećaj veličinu slova
  • Podrazumevana veličina slova
  • Smanji veličinu slova

DA LI IMAM HEPATITIS?

Dijagnostikovanje

Ukoliko imate razloga da sumnjate da ste zaraeni hepatitisom trebalo bi da o tome obavestite vaeg lekara i da traite da budete testirani.

SIMPTOMI HEPATITISA

Simptomi hepatitisaHepatitisi nemaju simtome kojima se izdvajaju od drugih bolesti, a mogu?i znaci bolesti su: utica, poviena temperatura, mu?nina, povra?anje, bolovi u stomaku...

LE?ENJE HEPATITISA

lekTrajanje i na?in le?enja, kao i anse za uspeno le?enje veoma se razlikuju zavisno od tipa hepatitisa. Pro?itajte detaljine o le?enju A , B i C hepatitisa.

PREVENCIJA

vakcinaSa virusima hepatitisa se veoma ?esto sre?emo u svakodnevnom ivotu. Ipak postoji mnogo toga to moemo da uradimo da smanjimo ansu da se zarazimo.

TA AKO IMAM HEPATITIS?

porodica

Za po?etak, zatitite sebe i druge.

Hepatitis predstavlja optere?enje za vau jetru. Pobrinite se da vae ivotne navike prilagodite toj ?injenici.

Greška
  • XML Parsing Error at 1:48. Error 9: Invalid character

Krvna slika i biohemijske analize

El. pošta Štampa PDF

Krvna slika

(RBC) - ERITROCITI

Eritrociti su crvena krvna zrnca. To su krvne ?elije koje sadre hemoglobin i imaju ulogu u vezivanju prenosu kiseonika i ugljen-dioksida u organizmu.

Referentne vrednosti:
Za ene: 3,86 x 10 na 12/l do 5,08 x 10 na 12/l
Za mukarce: 4,34 x 10 na 12/l do 5,72 x 10 na 12/

Pove?an broj eritrocita moe biti uzrokovan dehidratacijom i policitemijom, retkim oboljenjem kod koga dolazi do peve?anja broja crvenih krvnih zrnaca.
Smanjen broj eritrocita je jedan od pokazatelja anemije zajedno sa hematokritom, hemoglobinom i eritrocitnim konstantama, kao i pokazatelj mogu?eg gubitka krvi iz organizma.

(WBC) - LEUKOCITI

Leukociti su bela krvna zrnca koja se stvaraju u kotanoj sri i imaju ulogu u zatiti organizma od infekcije. Svaka od 5 populacija leukocita ima posebnu funkciju. To se moe videti u leukocitnoj formuli koja se radi nezavisno od krvne slike. Leukocitarna formula upotpunjava sliku o stanju organizma.

Referentne vrednosti:

4-10 x 10 na 9/l

Pove?an broj leukocita ukazuje na bakterijsku infekciju.

Smanjen broj leukocita - leukopenija ukazuje na virusno oboljenje, deava se kod hemio i radioterapije i kod primene nekih lekova.

(HGB) - HEMOGLOBIN

Hemoglobin je belan?evina koja se nalazi u eritrocitima i ima ulogu da prenosi kiseonik iz plu?a u ?elije tkiva kao i da prenosi ugljen-dioksid iz tkiva, nazad u plu?a.

Normalne vrednosti su od 110- 180 g/l

Smanjen nivo hemoglobina ukazuje na anemiju (malokrvnost). Kod utvr?ivanja anemije osim vrednosti hemoglobina uzima se u obzir i broj eritrocita kao i koli?ina gvodja u krvi.

(HCT) - Hematokrit

Hematokrit predstavlja volumen eritrocita u jedinici pune krvi.

Normalne vrednosti su :

za ene: 0.356 - 0.470 l/l

za mukarce: 0.41 - 0.53 l/l.

Kod akutnog krvarenja hematokrit moe da bude normalan, a u fazi oporavka se smanjuje. Kod anemije usled nedostatka gvo?a hematokrit je smanjen, jer eritrociti imaju manju zapreminu iako sam broj eritrocita ne mora da bude smanjen. Hematokrit je smanjen u trudno?i, a smanjuje se i sa godinama ivota. Tako?e je smanjen kod anemija, leukemija, pove?ane funkcije titaste lezde (hipertireoze), ciroze jetre, opekotina i infekcija. Pove?ane vrednosti hematokrita se vi?aju kod dehidratacije i oka.

Eritrocitne konstante

Eritrocitne konstante se izra?unavaju iz broja eritrocita, koncentracije hemoglobina i hematokrita i daju informaciju o kvalitetu eritrocita.

(PLT) - TROMBOCITI

Trombociti su ?elije koje u?estvuju u koagulaciji (zgruavanju) krvi.

Manjak trombocita (trombocitopenija) izaziva sklonost krvarenju.

Trombociti su snieni kod hemioterapija, malignih oboljenja, hepatitisa C...

Pove?an broj trombocita izaziva poja?ano zgruavanje krvi i moe da dovede do stvaranja krvnog ugruka (tromba) u kardiovaskularnom sistemu.

Normalne vrednosti su 140-450 x1 na 09/l.

Sedimentacija

Sedimentacija je brzina kojom se krvne ?elije izdvajaju iz seruma.

Ubrzana sedimentacija ukazuje na upale, razaranja ?elija, masivna trovanja. Javlja se u trudno?i i posle poro?aja, kod tuberkuloze, reumatskih bolesti (akutne reumatske groznice i reumatoidnog artritisa), kod akutnog infarkta miokarda, nefroze, u svim vrstama oka, kod postoperativnih stanja, tumora, oboljenja jetre. Neznatno je ubrzana kod menstruacija .

Sedimentacija je usporena je kod novoro?en?eta, policitemije, kongestivne sr?ane insuficijencije, alergijskih stanja, pojedinih vrsta anemija.

Normalne vrednosti su 2-12 mm/h.

Leukocitarna formula

Nutrofili

Neutrofilni granulociti (NEU) su zrele ?elije koje mogu da napadaju i razaraju bakterije i viruse ?ak i u krvnoj cirkulaciji.


Normalne vrednosti su 40-70%


Monociti (MONO)

Monociti zajedno sa neutrofilnim granulocitima ?ine osnovu odbrambenog sistema u organizmu. Monociti su nezrele ?elije ?ija je sposobnost da se bore mala, me?utim, kada jednom u?u u tkiva, po?inju da bubre i postaju makrofagi koji su izvanredno sposobni da se bore sa infektivnim agensima.

Normalne vrednosti su 1-10%


Eozinofilni granulociti (EOS)

Eozinofilni granulociti u?estvuju u obrani organizma od alergijskih agenasa i parazitarnih infekcija.


Normalne vrednosti su 0 - 6%


Limfociti (LYM)

Limfociti su populacija leukocita koja se sastoji iz dve osnovne subpopulacije: T limfocita, koji u?estvuju u ?elijskom imunitetu i B limfocita koji se transformiu u plazma ?elije koje proizvode antitela i tako u?estvuju u humoralnom imunitetu. (Humoralni imunitet je imunitet kod kog telo stvara cirkuliu?a antitela).

Normalne vrednosti su 20 - 50 %


Bazofilni granulociti (BASO)

Bazofilni granulociti su najmanje zastupljena populacija leukocita u perifernoj krvi i u?estvuju u alergijskom odgovoru.

Normalne vrednosti su 0-1%


Biohemijske analize

ALT - Alanin aminotransferaza

ALT se ?esto naziva i jetrenim enzimom jer je najvia aktivnost enzima ALT prisutna u jetri.Njegova aktivnost se o?itava u bubrezima, srcu i skeletnim mii?ima, a u manjoj meri u pankreasu, slezeni i plu?ima. Alanin-aminotransferaza (ALT) je enzim koji pripada grupi aminotransferaza. To su enzimi koji sudeluje u metabolizmu aminokiselina.

Poviene vrednosti ukazuju na virusni hepatitis, infektivnu uticu (hepatitis A), mononukleozu, na akutno ote?enje jetre, naj?e?e izazvano terapijom antibioticima, unosom gaziranih pi?a, sokova, a poviene su I kod bolesti pankreasa (akutni i hroni?ni pancreatitis i karcinom) i kod masivnog infarkta.

Normalne vrednosti su od 8-41 IJ/I

Kod bolesnika sa akutnim hepatitisom, aktivnost aminotransferaza je poviena vie od 10 - 15 puta u odnosu na referentne vrednosti.

Vano je naglasiti to da kod bolesnika sa hroni?nim hepatitisom postoji tzv. talasanje aktivnosti ALT (AST), to jest, postoje periodi, dui ili kra?i, sa normalnom aktivno?u aminotransferaza. Na snovu ovoga moe se zaklju?iti da normalna vrednost aminotransferaza ne isklju?uje mogu?nost hroni?nog hepatitisa, pa ?ak i ciroze jetre. Neophodno je njihovo kontinuirano pra?enje, npr. na 2 - 3 meseca , kako bi odre?ivanje aktivnosti ALT (AST) bilo od relevantnog zna?aja.

AST- Aspartat aminotransferaza

AST je enzim koga ima najvie u jetri, sr?anom mii?u, manje u mozgu, bubrezima, pankreasu, plu?ima i u nizu drugih organa.

Normalne vrednosti su od 7-38 IJ/I

Poviene vrednosti AST-a su prisutne kod bolesti jetre, infarkta miokarda, mii?ne distrofije, izrazito su visoke vrednosti kod virusnog hepatitisa i u akutnom toksi?nom hepatitisu, kod opstruktivnog ikterusa, ciroze jetre, aktivnog hroni?nog hepatitisa.

Izraeniji porast AST u odnosu na ALT se vi?a kod bolesnika sa hroni?nom hepatocelularnom insuficijencijom , npr.ciroza jetre.

Vano je naglasiti to da kod bolesnika sa hroni?nim hepatitisom postoji tzv. talasanje aktivnosti AST (ALT), to jest, postoje periodi, dui ili kra?i, sa normalnom aktivno?u aminotransferaza. Na snovu ovoga moe se zaklju?iti da normalna vrednost aminotransferaza ne isklju?uje mogu?nost hroni?nog hepatitisa, pa ?ak i ciroze jetre. Neophodno je njihovo kontinuirano pra?enje, npr. na 2 - 3 meseca , kako bi odre?ivanje aktivnosti AST (ALT) bilo od relevantnog zna?aja.

Glutamat dehidrogenaza

Je enzim koji se nalazi isklju?ivo unutar samih ?elija jetre. Izrazito je povien kod zastoja u radu jetre koji je uslovljen bolestima srca, alkoholne bolesti jetre i akutne utice nastale kao posledica zapuenja u?nih kanali?a.

LDH - Laktat dehidrogenza

Ovaj enzim je prisutan u skoro svakom delu naeg organizma,i zbog toga mu je dijagnosti?ki zna?aj ograni?en. Povien je kod oboljenje u?nih puteva, akutnog virusnog hepatitisa, ciroze jetre i, posebno, tumora jetre.

Normalne vrednosti su: 90 - 340

Bilirubin

U krvi se bilirubin nalazi u dva razli?ita oblika, i to kao:

nekonjugovani i u vodi nerastvorljivi oblik koji od slezine do jetre putuje krvlju vezan za transportne proteine krvi-albumine.

konjugovani i u vodi rastvorljiv oblik koji se iz jetre vra?a ponovo u krvnu plazmu

Normalno, ve?ina bilirubina u plazmi je nekonjugovana. Merenjem bilirubina u plazmi odredjuje se zbir konjugovanog i nekonjugovanog oblika. Ovaj zbir predstavlja ukupni bilirubin.

Poeljno je da se za odre?ivanje bilirubina u plazmi koristi prvi jutarnji uzorak.

Konjugovana hiperbilirunemija (povecana kolicina konjugovanog bilirubina) ukazuje na postojanje poreme?aja u izlu?ivanju u?i na nivou ?elija jetre-hepatocita (hepatocelularni ikterus) ili u?nih puteva (opstruktivni ikterus).

Nekonjugovana hiperbilirunemija nastaje zbog poreme?aja u obradi bilirubina na nivou jetre, a karakterie se nivoom ukupnog bilirubina iznad 22 ?mol/l i frakcijom konjugovanog biliurubina ispod 20 %. Naj?e?i uzroci takve hiperbilirubinemije su ubrzano raspadanje eritrocita (hemoliza) i Gilbertov sindrom.

Zbog velikog kapaciteta jetre za izlu?ivanje bilirubina, laki poreme?aji u radu jetre, ne dovode do hiperbilirubinemije, te je taj parametar slabo osetljiv u prepoznavanju oboljenje jetre. Takodje, nivoi bilirubina u serumu nemaju prognosti?ki zna?aj, niti govore o teini bolesti, osim kod alkoholne bolesti jetre.

Normalne vrednosti ukupnog bilirubina su : 2 21 u mol / l .


Bilirubin u urinu

Bilirubin se moe na?i u urinu samo kao konjugovani (direktni ) bilirubin. Sre?e se kod porasta bilirubina u serumu, pre pojave utice (ikterusa).

Urobilinogen u urinu

Urobilinogen se stvara u lumenu creva iz bilirubina, manji deo dospeva u krvotok i eliminie se urinom. Potpuno odsustvo urobilonogena u urinu, pri hiperbilirubinemiji, govori u prilog kompletne opstrukcije u?nih puteva.

Alkalna fosfataza

Serumska AF, kod odraslih, najvecim delom poti?e iz jetre, kostiju, i u manjoj meri iz intestinalnog trakta. Kod dece i adolescenata glavno poreklo AF je iz ?elija kostiju i zna?ajno je poviena u periodu intenzivnog rasta. Placentna AF uzrokuje porast serumske AF u toku trudno?e. Medjutim, pove?anje AF se smatra znakom holestazne bolesti jetre, kada je ona pove?ana vie od ?etiri puta.
Pove?ane vrednosti AF kod oboljenja jetre i u?nih puteva je posledica pove?anog stvaranja u ?elijama jetre i sluzokoi u?nih puteva sa pove?anim ulaskom u cirkulaciju.
Minimalno pove?anje vi?a se kod mnogih oboljenja jetre, dok se vie vrednosti nalaze kod zastoja u stvaranju i oticanju u?i unutar same jetre ili opstrukcije u?nih kanali?a. AF ima poseban dijagnosti?ki zna?aj kod bolesnika sa bilijarnom cirozom ili primarnim skleroziraju?im holangitisom. Ukoliko je poviena i aktivnost gama glutamil transpeptidaze, onda je izvor AF, gotovo sigurno,iz jetre i zucnih puteva.
Bolesnici sa sledecim bolestima jetre : tumori jetre, tuberkuloza, sarkoidoza, amiloidoza, leukemije, Hodgkinova bolest i dr. mogu imati umereno povienu aktivnost AF. Serumska AF, ina?e, nema prognosti?ki zna?aj.

Normalne vrednosti su : 30- 115 U/l

GGT - Gama - glutamil - transpeptidaza

Gama - GT se preteno nalazi u membranama ?elija u?nih puteva i u unutranjosti ?elija jetre. Ovaj enzim se smatra najosetljivijim indikatorom oboljenja jetre i u?nih puteva, jer i mala ote?enja ?elijsa u kojima se nalaze ili minimalni zastoji u stvaranju i oticanju u?i, dovodi do zna?ajnog porasta aktivnosti gama GT - a u serumu. Izrazito pove?anje aktivnosti ovog enzima se nalazi kod bolesnika sa uticom nastalom kao posledica zapuenja u?nih puteva (opstruktivni ikterus).
Pored toga, poto se radi o enzimu, sa dugim poluivotom od 20 dana, on je odli?an indikator ote?enja jetre npr. alkoholom, lekovima ili toksinima.
Koli?nik gama GT/AF koji je ve?i od 2,5 ukazuje na alkoholnu bolest jetre. Generalno gledano, paralelno pra?enje gama - GT, AF i AST/ALT moe biti od velike koristi u razmatranju o kojoj se bolesti jetre (i zucnih puteva) radi.
Dijagnosti?ki zna?aj minimalnog ili umerenog porasta aktivnosti gama - GT je zna?ajno limitirana ?injenicom da taj enzim postoji i u drugim tkivima: bubrezi, pankreas, srce i mozak.

Normalne vrednosti su : 1 - 41


LAP - Leucin aminopeptidaza

Enzim LAP je, takodje,prisutan u ?itavom telu. Njegova aktivnost je naro?ito velika u epitelu u?nih puteva, te je zna?ajno poviena kod bolesnika sa zastojem u oticanju u?i (opstruktivnim ikterusom).

Normalne vrednosti su: 11,0 28,0


Albumini

Albumin je kvantitatvno najzna?ajniji protein u plazmi: 40 - 60% od ukupnog proteina plazme pripada albuminima. Stvara se samo u jetri u koli?ini od 12 gr dnevno. Bolesnici sa cirozom jetre sintetiu dnevno oko 4 gr albumina. Poluivot albumina u plazmi je relativno dug,i iznosi oko 22 dana, zbog ?ega se sniene vrednosti albumina u krvi (hipoalbuminemija) sre?u kod bolesnika sa hroni?nom insuficijencijom/hronicnim bolestima jetre. Bolesnici sa akutnim (svee nastalim) ote?enjem jetre i prate?om akutnom insuficijencijom, imaju normalne vrednosti serumskog albumina.

Normalne vrednosti su : 35 52 g/l


(ChE) - Holinestaraza

Holinsteraza se sintetie u hepatocitima. Njen poluivot u serumu je oko 10 dana, tako da se njena smanjena aktivnost moe o?ekivati i kod bolesnika sa akutnom i hroni?nom insuficijencijom jetre.

Normalne vrednosti su : 2618 - 6981

(AFP) - Alfa - fetoprotein

AFP je normalna komponenta proteina plazme kod ljudskog fetusa starijeg od 6 nedelja, i dostie maksimalne koncentracijue izmedju 12 i 16 nedelje fetalnog ivota. Nekoliko nedelja po rodjenju AFP se gubi iz cirkulacije.
Bolesnici sa primarnim tumorom jetre (tumori koji poticu od samih celija jetre), i bolesnici sa regeneracijom jetre, imaju poviene nivoe AFP u plazmi. Ukoliko bolesnik sa akutnom insuficijencijom jetre ima visoke vrednosti AFP, ima realnu ansu da preivi i bez transplantacije jetre.

Normalne vrednosti su : do 7 U/ml


INR - Protombinsko vreme

na stvaranje krvnog ugruska. Naj?e?e se odredjuju: protrombin (II faktor), proakcelirin (V faktor) i prokonvertin (VII faktor). Neto re?e se odre?uju: antihemofilni faktor B (IX faktor), Stuartov faktor (X faktor) i fibrinogen (I faktor). Poto imaju relativno kratak poluivot u plazmi, npr. FV samo 12 -14h, pogodan su parametar ostecenja i poremecaja u radu celija jetre.

Naj?e?e se koristi odre?ivanje protrombinskog vremena (PV) po Quicku, jer taj test zavisi od faktora koagulacije koji se stvaraju u jetri. Kako sinteza II, VII i X faktora koagulacije zavisi od vitamina K, produeno PV moe nastati, ne samo zbog insuficijencije ?elija jetre, ve? i zbog deficita vitamina K. Ovaj deficit se vi?a kod poreme?aja resorpcije masti (npr. dugotrajni zastoj u?i) ili ote?enje crevne flore (npr. upotreba antibiotika i sledstveno unitenje bakterijske crevne flore).

Normalne vrednosti INR su : 0,9 1,2

Protrombinsko vreme : 10 12,8

Trigliceridi - TAG

Triacil-gliceril (trigliceridi) predstavlja masne kiseline vezane glicerolom.U tom obliku se skladiti energija u organizmu.

Normalne vrednosti su: 0,50 2,27 mmol/L


Holesterol

Predstavlja jedan od tri osnovna oblika masti u hrani I telu.Vrlo je bitan jer kao gradivni element ulazi u sastav membrane svake ?elije naeg organizma.Takodje ulazi u sastav brojnih hormona (estrogena,progesterona,testosteron,hormona kore nadbubrene lezde).Pored holesterola koji svakodnevno apsorbujemo iz hrane (tzv.egzogeni holesterol), jedna jo ve?a koli?ina se stvara u ?elijama naeg tela. Najvie u jetri. Faktori koji uti?u na koncentraciju holesterola u plazmi su: koli?na holesterola u svakodnevnoj ishrani,ishrana bogata zasi?enim mastima (pove?ava holesterol za 15-25%),nedostatak insulina ili tireoidnih hormona pove?ava njegovu koncentraciju,dok,viak tireoidnog hormona smanjuje.

Normalne vrednosti su: 3,63 7, 15


Urea

Bubrezi imaju primarni zna;aj u uklanjanju krajnjih proizvoda metabolizma,koji vi[e nisu potrebni telu. U ove proizvode spadaju,kao jedni od najvaznijih,i urea (koja je proizvod metabolizma aminokoselina) i kreatinin (koji poti?e od kreatina naih mii?a). Ovi otpadni proizvodi moraju da se uklanjaju iz organizma brzinom kojom I nastaju.U suprotnom dolazi do njihovog nakupljanja u organizmu,to za posledicu ima tetne odn.toksicne efekte.Vrednosti kreatinina i uree se pre svega koriste u proceni bubrezne funkcije.

Normalne vrednosti uree su: 3,6 / 9,3 mmol/l


Kreatinin

Normalne vrednosti su : 60 124 umol/l


Glukoza

Normalna koncentracija glukoze u krvi osobe koja nije jela u poslednja 3-4 sata je oko 5mmol/l Posle obroka koji sadri velike koli?ine ugljenih hidrata, vrednosti glukoze u krvi retko prerastu 7,8mmol/l,osim ako osoba nema e?ernu bolest. Za regulisanje koncentracije e?era u krvi zadueni su hormoni pankreasa: insulin I glukagon.

Normalne vrednosti su : 3,9 5,8 (3,6-6,1 mmol/l).

Gvo?e

je apsolutno neophodno za transpost kiseonika do tkiva I za dejstvo oksidacionih sistema u tkivima I ?elijama,bez kojih bi ivot prestao za nekoliko sekundi. Dve tre?ine gvodja se u organizmu nalazi u obliku hemoglobina. Manje koli?ine se nalaze i u ostalim oblicima ,posebno u jetri i kosnoj sri. Ukupno ga u telu ima oko 3 grama.

Normalne vrednosti su : 9 - 31 umol/l


Hormonske analize

T3 (trijodtironin) i T4 (tiroksin) su hormoni titne lezde. Oba hormona snano podsti?u metaboli?ke procese u telu. Potpuni nedostatak izaziva smanjenje bazalnog metabolizma za 40-50%,dok preterano lu?enje moe pove?ati metabolizam za 60-100%. Ova dva hormona se,iako im je funkcija ista,razlikuju po brzini i intenzitetu dejstva.T3 ostvaruje 4 puta jace dejstvo od T4,ali se u krvi nalazi u manjim koli?inama. Ipak T4 se u krvi postepeno transformie u T3, tako da je hormon koji kona?no stoji na raspolaganju tkivima uglavnom T3 i to u koli?ini od 35 mikrograma dnevno.

Normalne vrednosti su:

T 3 - 1, 2 2,9 nmol/l

T 4 - 60,0 160,0 nmol/l


TSH

TSH (tireostimuliu?i hormon) je hormon koji lu?i adenohipofiza.Njegova uloga je da kontrolie lu?enje hormone titne lezde.

Normalne vrednosti su: 0 4,0 IJ/l

Imunoloka dijagnostika

Nalaz cirkuliu?ih autoantitela ima veliki zna?aj u dijagnostici hroni?nog autoimunog (autoagresivnog) hepatitisa i primarne bilijarne ciroze.

Antinuklearna antitela (ANA) su vrsta antitela koja se nalaze u visokim vrednostima u vie od 80 % bolesnika sa hroni?nim autoimunim hepatitisom. Njihov titar prati nivo pove?anja imunoglobulina klase G.Tokom terapije kortikosteroidima rapidno pada nivo IgG.

Bubreno - hepati?ka mikrozomalna (LKM) antitela tip 1 su karakteristi?na za teku formu hroni?nog autoimunog hepatitisa.

Anti - DNA antitela, kao nespecifi?ni znak zapaljenjskog procesa, su pove?ana u svim podvrstama hroni?nog autoimunog hepatitisa.

Anti glatko - mii?na antitela (ASMA) su dokazana kod vie od 70 % bolesnika sa hroni?nim hepatitisom. Pove?ana su kod 50 % bolesnika sa primarnom bilijarnom cirozom.U niskoj koncentraciji i prolaznog karaktera prisutna su i kod bolesnika sa akutnim virusnim hepatitisom.

Antimitohondrijalna antitela (AMA) se nalaze u visokom titru kod vie od 80 % bolesnika sa primarnom bilijarnom cirozom. Pored toga, povieni su i nivoi imunoglobulina klase M. AMA su naj?e?e odsutna kod bolesnika sa hroni?nim autoimunim hepatitisom, ili im je koncentracija niska.

Imuni kompleksi (CIC). Razili?itim imunolokim metodama mogu se dokazati u pove?anoj koncentraciji kod bolesnika sa primarnom bilijarnom cirozom, primarnom skleroziraju?em holangitisu i hroni?nom virusnom hepatitisu. Ovaj nalaz ima samo dijagnosti?ki zna?aj, dok je na terapijskom planu gotovo bez vrednosti.

HBs Antigen (HBsAg): Deo povrine virusa. Pojavljuje se 26 meseci nakon infekcije i dokazuje da neko ima akutni ili hroni?ni hepatitis B. Ako HBsAg nestane i zatitna antitela pojave (HBsAg negativan, anti-HBs pozitivan), ovo se smatra izle?enjem.

Napomena: ?ak i kod izle?enog hepatitisa B, deo virusa (tzv. cccDNA) uvek ostaje iza, u ?elijama jetre. U veoma retkim slu?ajevima, kada je imuni sistem veoma oslabljen (npr. usled AIDS-a, hemoterapije, transplatacije kotane sri...), izle?eni hepatitis B moe postati ponovo aktivan, ?ak deceniju kasnije.

Bitni hepatitis markeri

AntigeniAntigeniAntigeni (i HBV DNA) su delovi virusa.

Oni su znak da neko ima hepatitis B i da moe zaraziti druge.

Zapamti: Antigeni su protiv vas

AntitelaAntitelaAntitela stvara imuni sistem da bi se borili protiv virusa.

Antitela, sama za sebe, nisu zarazna.

Zapamti: Antitela pripadaju vaem telu

HBs antitela (anti-HBs): imuni sistem stvara antitela da bi unitio HBsAg virusa. Anti-HBs se pojavljuje kada inficirana osoba izbaci virus (izle?enje), ili kada je zdrava osoba uspeno vakcinisana. HBs antitela, tako?e, ?ine osobu imunom na hepatitis B, tako da oni ne mogu biti vie zaraeni hepatitisom B.

HBV DNA (koli?ina virusa): pokazuje koliko se virus umnoava i koliko je neko stvarno zarazan. Za nekog ko ima vie od 2,000 IU/ml u krvi (= 10,000 kopija/ml), ve?ina lekara smatra zaraznim. Neki lekari ?ak sputaju granicu na 200 IU/ml (= 1,000 kopija/ml). Visok HBV DNA tako?e pove?ava rizik od ciroze i karcinoma jetre. Ovo je najvaniji marker za pra?enje hroni?nog hepatitisa B i njegov tretman!

HBc antitela (anti-HBc): stvara ih imunoloki sistem protiv kore hepatitis B virusa. Prilikom infekcije postaje pozitivan i takav ostaje do kraja ivota, bez obzira da li je virus izba?en ili je postao hroni?an. Anti-HBc se ne pojavljuje kod zdravih vakcinisanih pacijenata. Pokazuju da je postojala prava infekcija ili da je jo uvek tu.

HBe antigen (HBeAg): moe se prona?i samo kod originalnog divljeg tipa hepatitis B virusa. HBeAg je inderektan pokazatelj da se virus aktivno umnoava. Nivo virusa (HBV DNA) je obi?no veoma visok kod ovih pacijenata. Me?utim, HBeAg je tako?e ranjivi deo virusa. Imuni sistem moe stvoriti anti-HBe antitela i unititi HBeAg. Ovo se zove HBeAg serokonverzija. Ovo nije izle?enje, ali imuni sistem kontrolie virus, koji se vie ne moe lako umnoavati.

Napomena: ?esto dolazi do mutacija hepatitisa B, koje se zovu HBeAg negativni hepatitis B ili pre-core mutacija: Ovakav mutirani virus je nau?io da izbegne imuni sistem i da se ponovo umnoava, ?ak i bez HBeAg.

HBe antitela (anti-HBe): stvara ih imunoloki sistem. Specijalizovana su da unite HBe antigen (ako ga virus ima). Kod hroni?nog hepatitisa B, ova antitela mogu da sabotiraju virus i inhibiraju (spre?e) njegovo umnoavanje nekoliko godina ili ?ak decenija: HBeAg negativan, anti-HBe pozitivan. Ovo se zove HBeAg serokonverzija. Ovo nije izle?enje, ali imuni sistem bar kontrolie virus.

Napomena: anti-HBe antitela mogu se pojaviti i kada neko izbaci hepatitis B, ali ovo su zapravo anti-HBs antitela koja mogu delovati kao lek.

ALT: enzim jetre. Opti marker koji svako ima u krvi, nije specifi?an za hepatitis B. Kada je ALT iznad referentnih vrednosti, to moe biti indirektni pokazatelj zapaljenja jetre. Vano je pratiti ALT kod hroni?nog hepatitisa, zajedno sa nivoom virusa (HBV-DNA).

ZA ?LANOVE UDRUENJA

Ukoliko se niste u?lanili u Udruenje Hronos, a elite kliknite na link Registruj se

Facebook Twitter YouTube RSS

Hepatitis C kako razumeti tihog ubicu

INFOHEP

DONACIJE

Ukoliko elite da pomognete rad Udruenja "Hronos", to moete u?initi uplatom na ra?un udruenja.

Kao svrhu pla?anja navedite "Dobrovoljna donacija".

Broj ra?una udruenja "Hronos":

160-382938-33

Primer popunjene uplatnice

Infohep

ELPA

Da li sam ja broj 12?

Ovo je hepatitis

Savez udruenja pacijenata Srbije

Nalazite se ovde: Po?etna